Omer Karabeg: Gospodine Surliću, nedavno ste izjavili da su Vašington i Brisel svesni da je sadašnji trenutak idealan za postizanje sporazuma zato što Vučić ima u Srbiji ogromnu podršku veću od 60 posto, i da je njihovo uverenje da – ako Vučić sada ne potpiše sporazum – teško će to učiniti u budućnosti.
Stefan Surlić: Već duže vremena SAD i EU pokušavaju da kroz formu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine postignu pravno obavezujući sporazum koji bi deblokirao Kosovo na međunarodnom planu. Aleksandr Vučić se 2012. na neki način obavezao da će kroz formu normalizacije odnosa omogućiti nesmetano članstvo Kosova u EU u kontekstu evroatlantskih integracija. Bilo je dosta izgovora – kako na unutrašnjem tako i na spoljnom planu – da ne dođe do tog finalnog sporazuma, ali sada SNS ima apsolutnu većinu u parlamentu, stabilnu vlast i ne postoji nijedna opoziciona stranka koja bi mogla da je ugrozi. Vučić više ne može kao dosad da priča Briselu i Vašingtonu da bi rešenje kosovskog pitanja moglo da ugrozi političku stabilnost u Srbiji. To dobro znaju i Brisel i Vašington.
Adriatik Keljmendi: Slažem da je danas Srbiji lakše preduzeti odlučne korake. Vučić danas ima takvu podršku o kojoj drugi politički lideri mogu samo da sanjaju. Na Kosovu je, međutim, potpuno drugačija slika. Samoopredeljenje, koje je na izborima dobilo najviše glasova, nije u vladi. Pozicija premijera Hotija je slaba jer se oslanja na glasove dve relativno male stranke – Alijanse za budućnost Kosova i Socijaldemokratske inicijative, kao i na glasove Srpske liste. Bez podrške dve trećine poslanika u Skupštini Kosova nemoguće je dobiti bilo kakvu podršku za dijalog a kamoli za konačni sporazum. Pored toga, i odnosi sa Vašingtonom su se zakomplikovali nakon otkazivanja sastanka u Beloj kući zbog optužnice protiv Tačija.
Karabeg: Vučić nikad nije saopštio platformu Srbije za pregovore sa Prištinom. Postoji li uopšte takav dokument? Ako postoji, da li ga Vučić krije?
Surlić: Siguran sam da postoji ideja. Vučić vrlo dobro zna dokle može da ide u nastavku dijaloga između Beograda i Prištine. Verovatno postoje i neki principi koji su internog karaktera. Međutim, nemamo platforma kao javni dokument vlade i parlamenta i mislim da za to postoje jasni razlozi. Prvo, platforma bi bila obavezujuća za onoga ko vidi dijalog. Drugo, kad bi cilj bio javno saopšten, onda bi mogli da budu mereni rezultati, odnosno učinak srpske strane. A Vučić bi hteo da to izbegne. Njegova sadašnja pozicija je lagodna. Što god bude dogovoreno – biće predstavljeno kao više od onoga što je nuđeno.
Karabeg: Koliko znam, Kosovo ima javno objavljenu platformu za pregovore koju je nedavno predstavio premijer Hoti. Koje su glavne tačke te platforme?
Keljmendi: Premijer Hoti je rekao da je njegova platforma Ustav Republike Kosovo. To znači da u svakom sporazumu Kosovo treba da bude priznato kao nezavisna država sa potpunim teritorijalnim integritetom. S druge strane, opozicione stranke Samoopredljenje i Demokratska partija Kosova ga kritikuju zbog toga što platformu nije predstavio u Skupštini Kosova i zameraju mu netransparentnost dijaloga koji se vodi u Briselu. Možemo reći da se na Kosovu zna šta se očekuje od dijaloga, ali da ne postoji konsenzus o načinu na koji treba voditi taj dijalog.
Karabeg: Da li se potpuno odustalo od razmene teritorija o čemu su dugo razgovarali predsednici Srbije i Kosova – Aleksandar Vučić i Hašim Tači?
Surlić: U diplomatskim krugovima se govorilo da neka vrsta dokumenta postoji, da sve tačke nisu precizirane, ali da su Vučić i Tači postigli načelnu saglasnost da razgraničenje bude osnova budućeg sporazuma. Čini se da se sada od te ideje odustalo pre svega zbog odsustva podrške unutar EU, mada je Vučić u nekoliko navrata isticao da postoji klima za kreativnija rešenja aludirajuću na francuskog predsednika Makrona i na Trampovog specijalnog izaslanika za pregovore Beograd-Priština ambasadora Grenela. Zbog toga mislim da što se tiče srpske strane ideja razgraničenja nije u potpunosti umrla.
Keljmendi: I ako je postojao dogovor između Vučića Tačija – to je sada mrtva ideja. Ako se od Kosova očekuje da učini kompromisni korak, ne verujem da bi to mogla da bude neka vrsta razmena teritorija jer prema toj ideju postoji otpor, ne samo na Kosovu, nego i u velikim evropskim zemljama. Ako to počne sa Kosovom i Srbijom – gde će da stane?
Karabeg: Mislite li da je zaista postojao tajni dogovor između Vučića i Tačija?
Keljmendi: Ni Tači, ni Vučić nikada javno nisu rekli da su postigli takav dogovor. A i da jesu, oni nisu bili u stanju da u to ubede druge. Tači nije bio u stanju da ubedi ni svoju bivšu stranku Demokratski savez Kosova.
Karabeg: Ovih dana su Večernje novosti objavile da je Brisel već pripremio nacrt sveobuhvatnog sporazuma koji podrazumeva priznanje Kosova. Večernje Novosti su to nazvale ultimatumom Srbiji. Brisel je to odmah demantovao?
Surlić: Brisel je u nastavak dijaloga ušao sa idejom da pregovori ne traju neograničeno kao što je to bilo dosad. Očekuju se rezultati u vrlo kratkom vremenskom okviru. To nije dijalog o tehničkim pitanjima. EU je zainteresovana za politički i statusni sporazum. Upravo to Beograd tumači kao ultimatum.
Karabeg: Vučić je reagujući na priču o ultimatumu izjavio da ga čudi što Bisel nije demantovao izjavu kosovskog premijera Hotija da je počelo pisanje završnog sporazuma?
Keljmendi: Ne znam da li postoji neki ultimatum, ali sam iznenađen kad čujem da se Vučić čudi što neko sa Kosova govori o završnom sporazuma kojim treba da bude priznata nezavisnost Kosova. Kosovo je nezavisna država koja ima svoju teritoriju i svoje institucije. Kosovo je priznao najveći broj demokratskih država u svetu, član je mnogih međunarodnih organizacija, učestvuje u međunarodnim sportskim takmičenjima. Vučić to zna. I građani Srbije to znaju. Ako Vučić ili neko drugi u Srbiji misli da će na kraju ovih pregovora Kosovo da bude manje nezavisna država nego što je to sada – grdno se vara.
Karabeg: Da li će se pregovori završiti sveobuhvatnim sporazumom ili se će se na kraju sve pretvoriti u zamrznuti konflikt?
Surlić: Dao bih šansu sveobuhvatnom sporazumu koji bi trebalo da počiva na specijalnim vezama između dva naroda. Takav sporazum je potreban, ne samo Srbima i Albancima, nego i celokupnom regionu. Jer, nezavisno od svih naših trvenja, naš zajednički problem je što desetine hiljada ljudi svake godine odlaze sa ovih prostora.
Keljmendi: Kosovo i Srbija su stalno u dijalogu već dvadesetak godina. Ako još nismo ukapirali da bi konačno trebalo da stavimo tačku i dogovorimo se o sporazumu – koji treba, ne da samo da se potpiše, već i da se sprovodi – onda sve ovo što smo dosad radili nema nikakvog smisla. Nema smisla da građani budu taoci nerešenog problema između Kosova i Srbije kad znamo da obe zemlje imaju mnogo više onih pravih, životnih problema za koje nemaju rešenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
