Potrebna reč crkve o Kosovu

„Prošlo je pola godine od poruke Sabora o Kosovu i Metohiji, koja je jasnim stavom svima stavila na znanje da se ona ne sme otuđiti“, navodi se u otvorenom pismu.

„Zvanična politika Srbije nastavila je da odstupa od svoje ustavne obaveze da štiti deo državne teritorije, a u posebnim prilikama okupacije Kosova i Metohije – da štiti narod, imovinu i versko nasleđe“, ističe se u pismu.

„Najviši državni funkcioneri u javnost su ubacili zlomisao o razgraničenju Srba i Albanaca u pokrajini, što bi, po svoj prilici, omogućilo najpre formalno priznanje lažne države Kosovo, a potom i priključenje tog dela srpske teritorije velikoj Albaniji“, dodaju potpisnici.

Tome je, kako se navodi. „prethodila žestoka propaganda da Srbija na Kosovu tobože nema ništa, te da bi i mali dobitak, putem razmene po principu srpsko za srpsko, navodno značio mnogo. Ova ideja se nekako vremenski podudarila sa otvorenošću zapadne politike prema mogućoj korekciji granica, tako da smo danas svedoci ozbiljnih priprema za, kako se to diplomatski kaže, poslednju rundu pregovora“, ističe se u tekstu.

„Poštovani oci“, navode potpisnici pisma, „ne bismo vam se ovom prilikom obraćali da nismo ubeđeni da je poslednji čas da upravo Sabor vernom narodu i celokupnoj javnosti ukaže na realnu opasnost od nečega što je gore od tekuće okupacije, a to je predaja Kosova i Metohije“.

„Da bismo ostali u borbi za očuvanje Kosova i Metohije, narodu je potrebna takva reč istinitog svedočenja o opasnosti koju uvećava i naša zvanična politika. Tekuća zvanična retorika o Kosovu i Metohiji obavijena je velom tajne. Mi samo znamo da treba da priznamo tu lažnu tvorevinu kao državu i da za to nešto dobijemo nešto“, navodi se.

„Ako se ispusti ovaj trenutak svi ćemo snositi odgovornost, ali u praznom prostoru nepopravljivog i možda najvećeg istorijskog poraza“, zaključuje se u pismu.