Potrebne kvote za ulazak osoba sa invaliditetom u skupštinu

…ali i omogućiti njihovo učešće u narodnom parlamentu, istaknuto je na tribini „Promocija političke participacije žena sa invaliditetom“ koju je organizovao Novi optimizam uz podršku ambasade Australije.

Narodna poslanica LJupka Mihailovska, ujedno i osoba sa invaliditetom, govorila je o kvotama koje određuju učešće posebnih populacionih grupa u skupštini Srbije ali i o sledećim koracima koji su neophodni za poboljšanje položaja diskriminisanih građana.

– Kvote za ulazak u Skupštinu, kao mera izjednačavanja položaja žena i muškaraca podrazumevaju obavezu da svaka treća osoba bude suprotnog pola od većine, odnosnk ženskog pola jer su one bile u manjini. To je formalno zadovoljilo potrebu za ravnopravnošću ali je pitanje koliko žene zaista imaju moć da menjaju i utiču na neke odluke. Sa druge strane u izvršnoj vlasti od 20 ministarstava samo četiri vode žene ali pozitivan je iskorak što je na čelu cele Vlade jedna žena – ukazala je Mihajlovska dodajući da žene svakako jesu motivisanije da pokušaju da učestvuju u političkom životu. Ipak, osobe sa invaliditetom, a posebno ženski deo ove populacije, i dalje su isključene i nije im omogućrn društveni angažman pod jednakim uslovima, navela je ona.

– Kada se radi o osobama sa invaliditetom njihov položaj je još gori, a u nekim zemljama postoje pravila koja to uspešno rešavaju, ali izazov je kako će se ti ljudi birati. To je složen proces, ali bilo bi važno da postoji kvota da partije delegiraju osobe sa invaliditetom – naglasila je Mihajlovska.
Da invaliditet nije lična patnja ili individualni problem već pitanje celog društva, naglasila je pravnica Snježana Jolić, govoreći o svojim iskustvima sa pristupačnošću ustanova i usluga na koje bi svi građani trebalo da imaju pravo.

– Pitanje diskriminacije je nešto što se tiče svih nas jer smo svi žrtve diskriminacije. To je pitanje koliko prihvatamo sve ljude sa njihovim osobenostima i nema podele na vi i mi, i ne bi smelo da je bude. Ali se ipak žene sa invaliditetom susreću sa predrasudama i odbacivanjem na svakom koraku – počevši od porodice, školstva, zdravstva, zapošljavanja i ostvarivanja svih socijalnih prava, do ginekoloških ambulanti koje nisu prilagođene našim potrebama. Ali to niko ne doživljava kao diskriminaciju – naglasila je Jolić.

Da su žene sa invaliditetom višestruko diskriminisane, podvukla je Milesa Milinković.

– One su diskriminisane zato što su žene, zato što imaju invaliditet i to je nova dimenzija diskriminacije. Ako tim identitetima pridodamo još neki kao što je seksualna orjentacija ili mesto gde živimo, a i po tim pitanjima se dosta razlikujemo, to su dodatna opterećenja – istakla je Milinković.
Na tribini je bila prisutna i ambasadorka Australije Džulija Fini koja je pitala učesnice o uticaju medija na sliku o ženama sa invaliditetom.

Potrebno udruživanje da bi se ukazalo na probleme

Učesnici tribine, govoreći o mogućim načinima borbe za prava osoba sa invaliditetom, izneli su ideju o formiranju zajedničke mreže svih zainteresovanih organizacija koja bi ukazivala na sve pojedinačne probleme sa kojima se ova grupacija susreće nadležnim organima. Organizacije koje se bave ljudskim pravima u najširem smislu ali i pojedinci mogli bi u okviru ove mreže da dele situacije i probleme, prepreke sa kojima su suočeni u svakodnevnom funkcionisanju i u susretu sa javnim uslugama, a zatim bi se njihove žalbe prosleđivale svim nadležnim institucijama i predstavnicima vlasti.