Ja se zovem Anđela, početak je jednog od najoporijih i najdirljivijih spotova u novijoj (medijskoj) istoriji Srbije. Snimljen je (daleke) 2000. u sklopu jedne od prvih akcija Vlade Zorana Đinđića – Kulina je moj dom – čiji je cilj bio da Dom za osobe ometene u razvoju više ne bude „ukleta kuća“.
Ja se zovem Anđela, početak je jednog od najoporijih i najdirljivijih spotova u novijoj (medijskoj) istoriji Srbije. Snimljen je (daleke) 2000. u sklopu jedne od prvih akcija Vlade Zorana Đinđića – Kulina je moj dom – čiji je cilj bio da Dom za osobe ometene u razvoju više ne bude „ukleta kuća“. „Mnogo“ prikupljenih sredstava (čiji iznos danas niko precizno ne spominje) pretvorilo je neoprostivo urušene, zapuštene i smradom okružene zgrade u normalnu ustanovu dostojnu ljudskih bića, od kojih neka tu provedu svoj vek.
Već danas nema mnogo onih koji se sećaju male Anđele, medijske junakinje koja je, sklupčana u vlažnom i razrušenom kutku sobe, samo jednom rečenicom uspela da uznemiri mnoge uspavane savesti. Krupnooka devojčica je kasnije otišla iz Doma, jer su se javili njeni roditelji i odveli je. Iz Doma u Kulini su „otišli“ i brojni donatori. Ove ustanove, skrajnute u šumovitom brdu, na tromeđi između Aleksinca, Niša i Kruševca, danas se „sete“ samo retki i samo povremeno.
Knjige su važne
Uskršnja humanitarna akcija škole Vožd Karađorđe bila je nastavak prethodne, organizovane u vreme ovogodišnjih svetosavskih praznika. Tada je Voždova škola organizovala aukciju na kojoj je prikupljeno tridesetak hiljada knjiga. Učenici, direktor škole Radomir Žugić i učitelji lično su odneli ovaj dragoceni dar drugarima u Domu u Kulini.
Dom za osobe ometene u razvoju u Kulini jedna je od najvećih ustanova tog tipa u Srbiji. U ovom domu, starom više od pola veka, smešteno je 580 dece i odraslih s težim i najtežim oštećenjima u razvoju, fizičkim i mentalnim. Smeštaj i brigu u njemu dobijaju i najmlađi, bebe s poremećajem u razvoju, što je jedna od njegovih specifičnosti. O često bespomoćnim štićenicima brine se oko 250 zaposlenih.
– Radim ovde tri godine. Povremeno mi je bilo vrlo teško, posebno u početku. I ja sam majka, i umela sam vrlo lično i emotivno da reagujem na decu o kojoj profesionalno brinem. Među njima ima nepokretnih, ima onih koji ne umeju da govore, ima i agresivnih. Ima i dece koja se vezuju za nas, umeju da nas zagrle, da se maze. Moje je da se trudim da svoj toj deci olakšam i ulepšam dan. Igramo se i kroz igru ih ponečemu naučim. Eto, baš sada farbamo jaja kako bismo zajednički i lepo proslavili uskršnje praznike – kaže za Danas Snežana Dikić, vaspitačica i radni terapeut u Kulini.
Direktor Doma Dragoljub Marković dodaje da su uslovi života i rada u Domu znatno poboljšani posle velike akcije Đinđićeve Vlade. Tada su renovirani paviljoni, kuhinja i sanitarni čvor, te stvoreni preduslovi da štićenici žive u uslovima koji liče na porodične. Krajem prošle godine u krugu Doma izgrađena je i prva Porodična kuća (s velikim dnevnim boravkom i tri sobe) u kojoj je izdvojeno desetoro dece sposobne da se staraju o sebi. Nikla je iz sredstava Doma, ali i uz (finansijsku) pomoć princeze Katarine Karađorđević. Dom je iz sopstvenih sredstava napravio i Sportski centar septembra prošle godine.
– Ali, sada imamo vrlo malo donacija, sve se stišalo. A potrebne su nam. U skladu s transformacijom socijalnih ustanova u Srbiji biće nam neophodna bar još jedna porodična kuća u kojoj će biti izdvojena deca koja su naučila da se sama staraju o sebi. Ali, svakako je najpotrebnije da se u Domu popravi vodosnabdevanje, jer nemamo dovoljno vode koja je posebno važna za ovaj tip ustanova. Već prošle jeseni ovaj problem je bio vrlo izražen i strah me je da pomislim šta će biti ove godine, posle veoma sušne zime – kaže za Danas Marković.
On kaže da u retke dobročinitelje, od kojih Dom u Kulini zavisi jer funkcioniše u siromašnoj državi bez jake socijalne funkcije, spada grupa dobročinitelja okupljena oko osnovne škole Vožd Karađorđe iz Niša. Voždova škola je organizovala akciju prikupljanja pomoći za Kulinu i pred ovaj Uskrs. Učenici nižih razreda farbali su uskršnja jaja, prodavali ih ispred škole i prikupili dvadesetak hiljada dinara. Njihovi roditelji i pojedine firme sakupile su garderobu i nešto knjiga. Sve to je otišlo deci iz Kuline.
Pred uskršnje praznike deca iz Kuline posetila su ovu nišku školu. Crnokosi Marko više nego očigledno uživa u grickalicama i sokiću. Raduje se poklonima koje je dobio od „Voždovčana“. Najviše mu se dopada plišani irvas, nazvaće ga Jelena, kaže i ne objašnjava dalje. Suzana iz Vukovara, dete bez roditelja, dodaje da joj je lepo u poseti. Već je bila u Nišu, kada je „išla kod doktora“. Po povratku u Dom nastaviće da farba jaja. – I kucaćemo se, to je običaj – najavljuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
