Potrebno više prostora za zbrinjavanje beskućnika u Beogradu

Tokom protekle godine kroz to prihvatilište su prošla 453 osobe, a prema njenim rečima, teško je proceniti koliko je ukupno beskućnika u glavnom gradu Srbije, jer oni često menjaju mesta.

Ona je navela da statistika o ljudima koji u Beogradu i Srbiji prodju kroz socijalni sistem nije realna, ali da bi u svakom slučaju kapaciteti trebalo da budu veći, što je i u planu.

Direktorka je navela da je predvidjeno da se u Prihvatilištu za stara i odrasla lica ona zadrže neko odredjeno vreme, pa se to mesto može opisati kao „urgentni centar“ u socijalnom sistemu.

Prema njenim rečima, bilo bi od velike pomoći da Gerentološki centri više „otvore vrata“ za ljude koji su u Prihvatilištu i imaju dokumenta, a čekaju na mesto u ovim centrima, jer joj deluje kao da u tim centrima imaju neku vrstu otpora prema tome.

Na konstataciju da se u gradu na brojim mestima, naročito u podzemnim prolazima, mogu videti beskućnici, ona kaže da komentari koji se mogu čuti po tom pitanju nisu uvek realni.

„Neki odu iz Prihvatilišta tokom dana, verovatno sa namerom da prose, pa se vrate, ali mi ne možemo da ih sprečimo u tome. Zbog hladnoće ovih dana je bilo dvadesetak beskućnika više koji su kod nas tražili pomoć“, navela je Nikić Simatković.

Grupa beskućnika koja praktično stalno boravi u jednom od najprometnijih podzemnih prolaza u Beogradu reporteru agencije Beta je rekla da im slobodno kaže ako zna u kojoj se ulici nalazi prihvatilište, gde bi mogli da se sklone od jake kiše i hladnoće.

„Ako znaš tu ulicu pomagaj“, rekli su oni, pokušavajući da utvrde gde je ulica na Vračaru u kojoj je pre neki dan počelo da radi privremeno prihvatilište. 

Svako do njih ima neki razlog zašto ne ide u Prihvatilište za odrasla i stara lica, koji se kreću u rasponu od neverice da će tamo dobiti pomoć do nekih ličnih neprijatnih iskustava za koja tvrde da su ih imali.

Otvoreni su za razgovor i prijateljski nastrojeni, a beskućnik koji uglavnom odgovara u ime ostalih kaže da ne može u Prihvatilište jer ima psa „koji ga je spasio požara“, tako da spava u jednoj napuštenoj kući, čije mesto kao i njegovo ime, kako tvrdi, „nije važno“.

Zato pokušava da nadje nedavno otvoreno prihvatilište na Vračaru, u koje može da se dodje većim delom dana i dobije hranu, odeća i higijenski paket.

Primećuje da nije trebalo srušiti zgradu „u Šilerovoj“, misleći na sedište nekadašnjeg kriminalnog zemunskog klana,  jer bi tako bilo „više mesta za beskućnike“.

Gde se nalazi ulica se raspituju i ostali, ali previdjaju da u novinama piše da će ih iz privremenog prihvatilišta uputiti u Prihvatilište za stara i odrasla lica u koje ne žele.