Potres koji je “razdrmao” i sistem za vanredne situacije

Republički seizmološki zavod je u periodu do 13 časova 09.11. 2010. registrovao je 258 zemljotresa u istom epicentralnom području. Epicentar prvog i najjačeg potresa bio je u okolini Vitanovca dok u Kraljevu, sve posećeniji sajt European-Mediterranean Centre kaže da je epicentar najjačeg potresa bio bliže gradu, u Grdici.

I jedna i druga institucija se slažu da je epicentar bio na maloj dubini (od dva do 10 km) što je ostavilo teže posledice po objekte. Zemljotres je odneo i dve žrtve, bračni par Nataliju i Sinišu Stašić, koji su poginuli u svojoj porodičnoj kući u Grdici. Lekarsku pomoć zatražilo je u prvom trenutku blizu stotinu građana.

Od zemljotresa je, prema prvim prijavama, manje ili više oštećeno preko 12.000 objekata. Do ponedeljka, 8. novembra, pregledano je 4.846 objekata, a njih 900 nije bilo za dalju upotrebu. Do prve godišnjice od zemljotresa u Kraljevu je pregledano 8.262 stana, a 6.894 vlasnika je dobilo novčanu pomoć, za šta je utrošeno oko 75, 5 miliona dinara. U istom vremenskom periodu utvrđeno je da je na 15.333 individualna objekta zabeležena šteta manjeg ili većeg obima.

Ono što iz današnje perspektive gledano na ovaj tragičan dan možemo reći jeste da je novembarski zemljotres iz 2010. za Kraljevo bio ono što su majske poplave iz 2014. za Srbiju, a to je spoznaja da smo u vremenima tranzicije zaboravili i zapostavili sistem za delovanje u vanrednim situacijama.
Kraljevački gradski Štab za vanredne situacije se tada više nego dobro snalazio, ako se zna da su njegove nadležnosti bile potpuno normativno nejasne, a materijalni resursi za postupanje u vanrednim situacijama malte nepostojeći. Ipak ovde je neposredno posle zemljotresa formirano Odeljenje za otklanjanje posledica od zemljotresa kao segment gradske uprave, jer se shvatilo da postojeća uprava nema kapaciteta da se, uz redovne poslove, na duži rok bavi i otklanjanjem posledica i servisiranjem rada Štaba za vanredne situacije.

Sedam godina kasnije taj segment gradske uprave, koji je u međuvremenu preimenovan u Odeljenje za poslove civilne zaštite, postao je primer dobre prakse i za druge lokalne samouprave u Srbiji, ali i inicijator i pokretač sistemskih promena i rešenja na državnom nivou u oblasti preventivnog delovanja na otklanjanju uzroka potencijalnih vanrednih situacija. NJegova osposobljenost ali i gradskog Štaba za vanredne situacije proverena je, i dokazana, u poplavama iz 2014. i 2016. godine.

Izgrađene 463 montažne kuće

Posle potresa izgrađene su 463 montažne kuće, od kojih je 229 površine do 40 metara kvadratnih, 172 do 60 metra kvadratnih, a 62 novosagrađene kuće imaju 80 metara kvadratnih. Prosečna cena novosagrađenih kuća iznosila je oko 340 evra po metru kvadratnom. Građanima čije su kuće razvrstane u IV i V kategoriju oštećena isplaćeno je u prvoj godini od zemljotresa više od 189 miliona dinara, a onima iz tri najniže kategorije oko 320 miliona.