Potvrda Sarkozijeve proameričke politike

Nastavljajući sa reformom države, predsednik Francuske Nikola Sarkozi se okrenuo i vojsci. Lično je, kao vrhovni komandat, saopštio vojnim komandantima detalje Bele knjige o oružanim snagama, koja ima za cilj da odredi strategiju države na polju odbrane i bezbednosti do 2025.
Na njenoj izradi su pored 36 članova Komisije radili i mnogi domaći i strani eksperti, koji su bili konsultovani za njene pojedine delove. Ističe se da se „imalo za cilj da Bela knjiga bude u svemu proevropska“. Njeno objavljivanje se podudara sa francuskim preuzimanjem šestomesečnog predsedavanja Evropskoj uniji, i kada Sarkozi ističe da će mu jedan od prioriteta tokom predsedavanja biti donošenje zajedničke politike Unije o odbrani. Na osnovu Bele knjige 3. jula će biti objavljeni dekreti i odluke o reorganizaciji vojnih snaga.
Prema detaljima objavljenim u javnosti značajno se smanjuje brojno stanje vojske. Tokom šest do sedam narednih godina vojni i civilni efektivi će biti smanjeni za 54.000 pripadnika. Francuska je 1995. ukinula služenje vojnog roka i od tada nema regrute ni rezervni vojni sastav. Od današnjih 271.000 vojnih lica i 49.000 civila će ih ostati ukupno 266.000. Prema dosadašnjim planovima, Francuska je mogla da angažuje izvan svoje teritorije 50.000 vojnika, prema novim 30.000. Pored vojnih efektiva Francuska će moći da upotrebi van svoje teritorije 70 od ukupno 300 borbenih aviona. Za vojne potrebe EU, Francuska će moći da angažuje 60.000 vojnika na godinu dana na udaljenim lokacijama.
Ministar vojske Erve Moren ističe da se neće smanjiti vojni budžet (377 milijardi evra) zbog smanjenja efektiva već da će se do 2011. uvećavati za inflaciju, a od te godine i za dodatnih jedan odsto. Uštede zbog smanjenja brojnog stanja će se koristiti za tehnička poboljšanja i nabavku nove opreme.
Danas se na teritoriji 460 opština nalaze kasarne i stacionirane vojne jedinice; sa smanjenjem brojnog stanja u tridesetak opština neće više biti locirane jedinice, što je izazvalo zabrinutost i proteste u tim opštinama jer će se sa njihovim odlaskom smanjiti zaposlenost, pogotovu u uslužnim delatnostima.
Dva dana po objavljivanju Bele knjige, javila se grupa visokih oficira dopisom u Figarou, optužujući da će nova vojna strategija dovesti do slabljenja vojne snage zemlje. Odmah im je odgovorio, takođe u Figarou, ministar vojske Moren pozivajući ih na disciplinu: „Svako mora da lojalno izvršava odluke koju je donela vlast Republike koju je izabrao narod“; a na primedbu da Francuska ne povećava vojni budžet dok su se poslednjih deset godina ukupni svetski izdaci za vojsku uvećali za 45 odsto, odgovara da „nije sadašnja vlada odgovorna što je ukupna zaduženost države 1.300 milijardi evra“ i da se ne mogu neograničeno trošiti sredstva „na uštrb zdravsta i istraživanja“.
Levica naročito osuđuje odluku Sarkozija i vlade da se Francuska vrati u sve komandne strukture NATO-a, iz kojih je izašla odlukom De Gola krajem pedesetih. Socijalistička partija koja se zalaže „za Evropu sa autonomnim vojnim snagama“ vidi u ovoj odluci potvrdu proameričke politike Nikole Sarkozija.