Pouka za buduće profesionalce

Iza neobičnog naslova, krije se ozbiljno delo o ozbiljnoj profesiji, često presudnoj za sudbinu neke zemlje.

Na tristotinak strana, ispisano je, čitko i pitko, štivo, dobrodošlo i kao praktikum, kako za one namerne da se ozbiljno bave ozbiljnim poslom, tako i za diletante van te profesije, a ponajpre za takve koji su u diplomatiju dospeli (i zalutali) raznim prečicama.

Obuhvaćeno je sve – od Bečke konvencije do duduk diplomatije.

Svojevrsna diplomatska azbuka, objavljena u izdanju uglednog Albatros Plusa, na zanimljiv i duhovit način, začinjena i filovana pikantnim istinama i pošalicama, poučava i podučava i buduće profesionalce, a pogotovo prišipetlje (iako misle da o svemu sve znaju), koje su se obrele u nekoj ambasadi, nagrađeni za neke druge zasluge. (U doba socijalističke Jugoslavije u diplomatiju su upućivani i po kazni, da se sklone, jer su nepoželjni kod kuće.)

Pogotovo ovi nagrađeni treba da utuve da diplomatija nije privilegija, sinekura, udomljenje, baškarenje… već važna i teška profesija i veština zapažanja, razabiranja, zaključivanja, pregovaranja, selekcije prioriteta, komuniciranja (i da se kad zatreba namerno prečuje, uljudno se smeška i kaobajagi čudi…) uz samokontrolu i osećaj mere.

Lukić, autor i Diplomatskog rečnika (četiri izdanja) i Malog diplomatskog leksikona, do detalja je obradio sve bitno u diplomatiji – istorijat, bilateralu, multilateralu, vojne, konzularne i ekonomske poslove. Između korica ovog priručnika spakovano je sve – od organizacije rada diplomatsko-konzularnih predstavništava, preko pisanja telegrama, beleški, nota i izveštaja do oblačenja smokinga i pingvinskog odela (frak) i organizovanja prijema, banketa, balova, diplomatskog lova… i, nadasve, diplomatskog ponašanja i poštovanja lokalnih prilika i običaja (da se ne bi dešavalo kao što je svojevremeno jedan naš ambasador u TV emisiji grlio i lupao po ramenu jednog afričkog predsenika, nudeći mu da zapali cigar duvana).

Namera je ove vredne knjige da se i diplomatijom bave znalci (a ne duduci) i da se, kao što je i Miloš Crnjanski zabeležio u Embahadama, za diplomatiju ne misli da je samo pompa i parada, već teška i tužna i glupa i slabo plaćena služba.

Cilj je da se sva mudrost diplomatije uskladi i s pravilima Bečke konvencije, a to je teško kao i udenuti nogu ličku u cipelu bečku. Đorđe Lukić uspeo je to u ovoj knjizi, iako je ličkog porekla.