Povećan broj dece sa oštećenim vidom i deformitetima koštanog sistema

Procenat dece sa smetnjama u vidu povećan je dvostruko u odnosu na prošlu školsku godinu, rezultati su sistematskih pregleda učenika neparnih razreda svih pirotskih osnovnih škola, koji su urađeni u prvom polugođu ove školske godine. I dalje je veliki broj učenika s lošim telesnim držanjem i deformitetima mišićno-koštanog sistema, a povećan je i broj dece s lošom uhranjenošću.
Načelnica Školskog dispanzera Milena Dimitrijević kaže za Danas da su pregledima, koji se obavljaju svake školske godine, bila obuhvaćena 2.392 učenika neparnih razreda, a da su lekari pored vida, telesnog držanja i uhranjenosti pratili i ličnu higijenu učenika.
– Zabeležili smo dvostruko povećanje procenta dece sa smetnjama u vidu. U odnosu na prošlu školsku godinu, kada smo registrovali 3,7 odsto novootkrivenih učenika sa ovim smetnjama, sada se broj popeo na 5,6 odsto. Ovo je veliki problem koji je posledica toga što deca dosta vremena provode ispred televizijskih ekrana, kompjutera, a i mobilni telefoni su im stalno u rukama, tako da treba uputiti roditelje da im te aktivnosti ograniče na najmanju moguću meru – kaže Dimitrijević.
Najviše, međutim, brine podatak o broju dece sa lošim telesnim držanjem koje je ustanovljeno kod 611 učenika, što je 25,5 odsto. Naša sagovornica ističe da u ovu grupu spadaju i deca koja već imaju deformitete mišićno-koštanog sistema, a uglavnom su u pitanju funkcionalni deformiteti koji se mogu popraviti vežbama korektivne gimnastike. Prema njenim rečima, najveći broj dece s lošim telesnim držanjem i smetnjama u vidu je među učenicima petog i sedmog razreda.
– Što se tiče nepravilnog držanja tela tu nema razlike kod dece prvog i sedmog razreda. Deca loše držanje imaju od samog početka, od kada krenu u školu, i ukoliko se ne skrene pažnja na vreme i ne krene sa korekcijom takvog držanja ono može da preraste u deformitet na kičmenom stubu i kasnije se mnogo teže ispravlja. Najčešće smo takve deformitete sretali kod dece petog i sedmog razreda kada u periodu puberteta naglo izrastu pa oni dolaze do izražaja – kaže dr Dimitrijević, dodajući da se i broj dece sa smetnjama vida povećava sa uzrastom i da je najviše takve dece među učenicima sedmog razreda.
Ona naglašava i da je primetan je nešto veći broj gojazne dece u odnosu na prošlu godinu, jer je to uočeno kod 9,8 a neuhranjenost kod 10 odsto učenika. „Tu decu smo uputili u Savetovalište za dijetetiku, i savetovali da se uključe u sportske aktivnosti a govorili smo im i o pravilnoj ishrani“ rekla je Dimitrijević.