Povećanje državnog deficita do rekordnih nivoa

Prema projekcijama, MMF predviđa da će javni državni dug razvijenih država u narednom petogodišnjem periodu rasti te da će 2014. narasti u proseku na 120 odsto bruto nacionalnog proizvoda (BNP) u odnosu na 80 odsto pre izbijanja svetske finansijske krize. Poređenja radi države članice evro-zone su pre krize zacrtale da državni dug svake članice ne sme da pređe vrednost od 60 odsto BNP.

Kako se uverio novinar Danasa, dug SAD, najveće ekonomske sile sveta, će prema izveštaju MMF u 2014. dostići 112 odsto BNP, prema 63.1 odsto pre izbijanja krize. Prema izveštaju MMF, Japan će biti rekorder. Njegov državni dug će 2014. dostići 239.2 odsto BNP, u odnosu na takođe enormnih 187.7 odsto 2007, pre izbijanja svetske krize.

Od velikih članica Evropske unije, obuhvaćenih izveštajem, procentualno državni dug Italije će 2014. biti najveći – 132.2 odsto BNP u odnosu na 103.5 odsto 2007. Sledi je Velika Britanija koja će značajno povećati državni dug sa vrlo umerenih 44.1 odsto 2007. na 99.7 2014. Francuska će ih slediti sa 95.5 odsto 2014, prema današnjih 73 odsto, odnosno 63.8 odsto 2007. Predviđanja za Nemačku su nešto bolja. Njen državni dug će 2014. iznositi 91.4 odsto BNP prema 63.6 odsto 2007.

Državni dug Francuske najviše opterećuju administracija, socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje i lokalna uprava, koji su uvećani samo u prvom trimestru 2009. u odnosu na prošlu godinu za 86.5 milijardi evra, kako bi dostigli 1413.6 milijardi evra, odnosno oko 72 odsto BNP. Prema ministarstvu za budžet Francuske državni dug će na kraju 2009. iznositi 77 odsto BNP, 83 odsto 2010, 86 odsto 2011, 88 odsto 2012, što se poklapa sa predviđanjima MMF.

Na povećanje državnog duga u odnosu na BNP pored povećanih zaduženja države dobrim delom utiče i smanjenje BNP. Prema zvaničnim podacima u prvom tromesečju ove godine francuski BNP je manji za tri odsto u odnosu na isti period 2008, a za četiri odsto nakon šest meseci. Potvrđuju se sumorna predviđanja da će BNP u 2009. biti manji za oko pet odsto. Od kraja rata Francuska je bila u recesiji samo 1975. i 1993. i to sa jedan odsto. Ukupno u državama evro-zone recesija će, prema predviđanjima, u 2009. iznositi tri odsto, a nezaposlenost će od 7.6 odsto u proleće 2008, narasti na više od 11 odsto krajem ove godine. Kriza i naročito njene posledice će očito još potrajati.

Kako je državni dug Italije, Francuske i Nemačke još pre izbijanja krize 2007. prelazio 60 odsto BNP, ove države su svojevremeno preuzele obavezu da ga u narednom periodu smanje na ispod 60 odsto, zacrtanih dogovorom članica evro-zone. Umesto da ga smanje one su ga povećale pravdajući se krizom i opštim povećanjem zaduženosti. Teret zaduženja biće na leđima poreskih obveznika od 2014.

Potrebna jasna strategija

MMF je pozvao članice da što pre donesu i primene planove obnove. Pored toga MMF se već više meseci zalaže da države članice najdalje krajem 2010. odustanu od posebnih mera, najčešće finansiranih iz državnog budžeta, za podsticaj ekonomije. „Jasne strategije su neophodne kako bi se ponovo uspostavila srednjoročna budžetska ravnoteža u trenutku kada će se ekonomska situacija poboljšati“, ističe se u izveštaju fonda.