Foto: BETAPHOTO/ MILOS MISKOVPovećanje plata za 10 odsto od 1. januara u javnom sektoru, za zaposlene u obrazovanju koji primaju najniže zarade donosi stari problem – nezakonitu korekciju do minimalca.
Kada je Vlada početkom septembra prošle godine izmenila uredbu o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, predškolskim ustanovama, kao i zaposlenima u učeničkom i studentskom standardu, njihova osnovna plata bila je na nivou minimalne zarade.
Tu promenu Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je obrazložilo namerom da i ovi zaposleni osete efekte povećanja osnovice od 5,5 odsto u prosveti, koje je, nažalost bilo kratkog daha.
Upitan šta promene koeficijenata znače u svetlu najavljene povišice plata zaposlenima u obrazovanju od 1. januara za 10 odsto i povećanja minimalca za 17,5 odsto, Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, pre četiri meseca je procenio da se „vrlo lako može dogoditi da tetkica već u januaru ponovo kaska za minimalcem“ i da ćemo po svemu sudeći „bezakonje početi da brojimo od nekog novog datuma“.
Taj datum sada je 1. januar 2024. godine.
Kokot za Danas kaže da će januarska plata, koju će zaposleni u ustanovama obrazovanja dobiti u februaru 2024, biti uvećana u različitom procentu, u zavisnosti od toga kojim se poslom bave.
Velika kategorija onih koja rade na poslovima održavanja i administracije trenutno je na granici minimlane zarade, a povećanje od 10 odsto (koje će dobiti celo obrazovanje) biće nedovoljno da ostanu u granici minimalne zarade i ponovo će pasti ispod te, zakonom garantovane sume.
– Naime, minimalna zarada biće uvećana za 17,8 odsto i od januara iznosi 271 dinar po radnom satu. To znači da će se minimalna zarada u narednoj godini kretati u rasponu od 43.360 dinara u junu 2024, do 49.860, koliko će biti isplaćeno u tri meseca 2024. godine. Prva je već januarska zarada – kaže Dušan Kokot.
On dodaje da sadašnja cena rada (neto osnovica) u osnovnom i srednjem obrazovanju i učeničkom standardu, kao i u većini predškolskih ustanova, iznosi 4.549 dinara.
Nakon uvećanja od 10 odsto, osnovica za obračun i isplatu plate u februaru će iznositi 5.004 dinara.
To znači da će osnovna zarada zaposlenog na poslovima pomoćnog radnika (koeficijent 9.3) iznositi za januar 46.543 dinara, odnosno, biće 3.316 dinara manja od minimalne propisane za isti taj januar.
– Kako tom zaposlenom ne može biti plaćeno ispod minimalne zarade, država će ponovo razliku isplaćivati kao “korekciju do minimalne zarade”, ili će po oprobanom prevarnom receptu (čak su im reprezentativni sindikati dali pisanu saglasnost za tako nešto) uvećati koeficijent tih zaposlenih i tako dodatno smanjiti razliku između minimalne zarade i zarade profesora – ukazuje Kokot.
On podseća da je raspon tih zarada do 2010. godine iznosio 1:2.9 , u aktima i u realnosti, a sada će pasti na odnos manji od 1:1,75.
– Što je najgore, uz saglasnost sindikata to se radi javno, izmenama propisa. Verovali ili ne, taj “posao” kasnije biva predstavljen kao “socijalni dijalog”. Suštinski, zarada prosvetnog radnika izgubila je trećinu svoje realne vrednosti od 2010. godine do danas i taj trend se nastavlja – komentariše Kokot.
Kokot iznosi i računicu kolika će biti plata nastavnika sa povećanjem od 10 odsto:
– Osnovna zarada zarada zaposlenog sa VII stepenom stručne spreme (bez starešinstva), koja će u februaru biti isplaćena za januar 2024. godine, iznosiće 86.680 dinara. Starešinama bi prvi put trebalo da bude isplaćeno sedam odsto uvećanja za taj ogromni dodatni posao, i oni mogu računati na oko 6.000 dinara veću osnovnu zaradu. Na tako obračunate osnovne zarade isplaćuje se još samo minuli rad u oblasti obrazovanja i iznosi 0,4 odsto po godini staža. Sve ovo pod pretpostavkom da Vlada u narednim nedeljama ne izmeni ponovo Uredbu o koeficijentima, čime bi ova matematika postala bezvredna – navodi Kokot.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je u decembru najavio da će država u 2024. mnogo više novca ulagati u obrazovanje.
„Mi ćemo mnogo više novca ulagati u obrazovanje, ne samo u veće plate, jer ćemo plate da povećamo, ali onda morate da uzvratite i većim radom, dužim, i intenzivnijim, kao i napornijim radom“, kazao je Vučić, ne precizirajući šta to tačno znači.
I ministar finansija Siniša Mali kazao je da će u toku ove godine biti dodatnih povećanja i penzija.
View this post on Instagram
„Minimalna zarada je preko 400 evra od 1. januara, a poređenja radi bila je 15.700 dinara pre 11, 12 godina, a prosečna penzija će sa ovim povećanjem, uz ono koje smo imali od 5,5 odsto u oktobru, ići na 390 evra. Nama je sada prosečna zarada oko 830, 840 evra. Ispunićemo obećanje koje smo dali da 1.400 evra bude prosečna plata u Srbiji na kraju mandata naredne vlade, 650 evra prosečna penzija i 650 evra minimalna zarada“, naveo je Mali u prvojanuarskom obraćanju.
Napomena: Tekst je u međuvremenu izmenjen, odnosno promenjene su pojedine brojke jer je sagovornik najpre koristio stari podatak o neto osnovici u osnovnom i srednjem obrazovanju koji nije bio ažuriran sa povećanjem od 5,5 odsto u septembru 2023.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
