Posle nedavne runde pregovora srpske i albanske strane oko budućeg statusa Kosova i Metohije, stižu informacije da tamošnji preostali Srbi sve učestalije prodaju svoje kuće i imanja Albancima. U Čaglavici, nadomak Prištine, na primer, do sada je Albancima, što javno, što tajno, prodato najmanje 35 kuća i 250 hektara zemlje.
Posle nedavne runde pregovora srpske i albanske strane oko budućeg statusa Kosova i Metohije, stižu informacije da tamošnji preostali Srbi sve učestalije prodaju svoje kuće i imanja Albancima. U Čaglavici, nadomak Prištine, na primer, do sada je Albancima, što javno, što tajno, prodato najmanje 35 kuća i 250 hektara zemlje. „Kada se pojavi kupac s punom torbom novca ponudu za kupovinu kuće ili zemlje malo ko može da odbije“, navode srpski zvaničnici u Čaglavici razloge sve učestalije prodaje imovine Albancima u tom naselju. ističu, pri tom, da će „ukoliko se prodaja imanja i kuća nastavi dosadašnjom brzinom Čaglavica najviše za tri godine postati monoetničko albansko naselje“.
Od šezdesetih do danas
Zbog čega su Kragujevac i Šumadija, pored Kraljeva, najčešće pribežište i utočište Srbima s Kosova i Metohije? Najviše zbog toga što se oni ovde naseljavaju još od ranih šezdesetih godina prošlog veka. Tih godina masovno su u centar Šumadije počeli da dolaze „trbuhom za kruhom“, odnosno da bi se zapošljavali u „Zastavi“. Procenjuje se da u Kragujevcu živi više desetina hiljada ljudi poreklom s Kosova i Metohije. Ovoj brojci treba dodati i petnaestak hiljada Srba s Kosova koji su u Kragujevac, kao raseljena lica, stigli u leto 1999.
Da li se to Srbi užurbano spremaju za novi odlazak iz još uvek južne pokrajine u centralnu Srbiju, odnosno Šumadiju (potez Kraljevo – Kragujevac), koja im je decenijama unazad već tradicionalno pribežište i utočište. Pouzdanog odgovora na ovo pitanje, osim sporadičnih novinskih napisa poput onog o Čaglavici, još uvek nema. Ipak, nekih indicija da bi kosmetski Srbi ponovo, uoči ili neposredno posle eventualnog proglašenja nezavisnosti Kosova, masovnije mogli da krenu put Šumadije, ipak ima. Pojedini Kragujevčani, vlasnici nepokretnosti (kuća i zemlje) u okolnim prigradskim naseljima kakve su Male pčelice, tvrde, da ih poslednjih dana sve učestalije kontaktiraju Srbi s Kosova raspitujući se za cenu građevinskih parcela ili stambenih objekata.
– U proteklih nekoliko dana imao sam pet-šest telefonskih poziva Srba s Kosova koji žele da kupe parcelu od nekih desetak ari koju posedujem u Malim pčelicama. Mada uporno svakome od njih ponavljam da mi je to parče zemlje dedovina i da ne nameravam da ga prodajem, pozivi ne jenjavaju. Naprotiv, upravo očekujem nove – priča juče za Danas jedan od Kragujevčana koji ima parcelu u Malim pčelicama. Male Pčelice su, inače, naselje u kojem živi veliki broj doseljenika s Kosova koji su taj, i još neke obodne delove Kragujevca (Erdeč, Ćava, Bresnica…), počeli da nastanjuju još u ranim šezdesetim godinama prošlog veka.
Da ima povećanog interesovanja Srba s Kosova za kupovinu stanova i kuća u Kragujevcu potvrđuju nam i u pojedinim ovdašnjim agencijama za promet nekretninama. U Agenciji „Veljković“ kažu da poslednjih dana registruju veći broj Srba s Kosova koji ovde žele da kupe kuću ili stan. „Primetno je povećano interesovanje kosmetskih Srba, koje u Kragujevcu najviše zanimaju stambeni objekti čija je prodajna cena do nekih 30.000 evra. Za razliku od vremena kada su stambene objekte ili placeve za gradnju kuća kupovali u naseljima u kojima su već grupisani njihovi zemljaci, Srbe s Kosova sada interesuju i stanovi u centru i drugim delovima Kragujevca u užem gradskom jezgru“, ističu u Agenciji „Veljković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
