Poverenik: Konfuzne norme u novom Nacrtu zakona o zaštiti podataka

To može dovesti do toga da ne bude pravne sigurnosti prilikom tumačenja i sprovođenja zakona, odnosno da on ostane mrtvo slovo na papiru.

U saopštenju SHARE Fondacije se navodi da je početkom godine u okviru javne rasprave poslala komentare na tadašnju verziju Nacrta zakona koji i dalje stoje i koji se zapravo poklapaju sa mišljenjem Poverenika.

U mišljenju Poverenika se navodi da Nacrt zakona, pored odredbi usklađenih sa Opštom uredbom o zaštiti podataka o ličnosti EU (GDPR), uključuje elemente tzv. „policijske Direktive EU“ koja uređuje obradu podataka o ličnosti od strane „nadležnih organa“ u vezi sa krivičnim postupcima i pretnjama nacionalnoj bezbednosti („policijski poslovi“).

Usled toga, nacrt zakona je teško čitati i razumeti jer se naizmenično navode pravila i izuzeci, kao i posebni izuzeci.

U mišljenju Poverenika se ističe da bi adekvatnije rešenje bilo da se ovaj tip obrade („policijski poslovi“) uredi unutar odeljka o posebnim slučajevima obrade.

Gotovo identični komentar je dalo 14 organizacija civilnog društva u okviru javne rasprave, koje su istakle da su odredbe koje regulišu ovaj poseban vid obrade („policijske poslove“) rasute po čitavom Nacrtu zakona, najčešće dodatno komplikujući već izuzetno složene pravne norme od kojih su mnoge novina u našem pravnom sistemu.

Na taj način, Nacrt zakona ostaje bez jasne strukture, nije pregledan već prepun upućujućih i nejasnih normi. Dodatno, Nacrtom zakona nije precizirano na koje pojedinačne organe se odnose ove odredbe čime je, uz već postojeću nerazumljivost teksta, ostavljeno mnogo otvorenih i nejasnih pitanja.

Poverenik je posebno istakao da u pogledu ostvarivanja prava pojedinaca može doći do pravne konfuzije, jer član 21 Nacrta predviđa da je rukovalac podacima o ličnosti dužan da obavesti lice na koje se podaci odnose o pravu da podnese „pritužbu Povereniku, odnosno tužbu sudu“.

Čini se da se nacrtom uspostavljaju paralelni sistemi zaštite, što ne garantuje pravnu sigurnost jer se mogu dogoditi situacije da isto lice u različitim postupcima ne dobije istu zaštitu ili da različita lica povodom iste obrade i istog rukovaoca dobiju različitu zaštitu.

Takođe, ni ova verzija Nacrta ne sadrži odredbe kojima bi se uredio video-nadzor, što potencijalno ostavlja ovu oblast neuređenom.

I pored brojnih manjkavosti koje su iznete u komentarima Poverenika i organizacija civilnog društva, treba istaći da Nacrt zakona predstavlja adaptirani prevod GDPR i Policijske direktive, koji u ovom trenutku predstavljaju najviši standard zaštite podataka o ličnosti, što znači da Nacrt zakona garantuje čitav niz novih prava našim građanima.