Poverenik Marinović: Do sada, za četiri meseca, nisam trpeo pritiske

„Do sada, za četiri meseca, (poverenik) nije trpeo (pritiske). Da li je moj prethodnik trpeo, to ne znam. Znam da je preko medija bilo svačega. Ali, da li je imao neke pritiske – lično to ne znam. Ja za sada nisam, nadam se i da neću. Kada sam izabran na ovu funkciju, ja sam rekao da se neću baviti politikom. Niti želim da se politika bavi mnome“, rekao je Marinović u intervjuu za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Povodom spornih najavljivanih izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koje su predviđale da se pojedina javna preduzeća izuzmu iz obaveze davanja informacija, Marinović je rekao da, prema poslednjem predlogu izmena zakona u koji je imao uvid, javna preduzeća su dužna da daju informaciju, osim ako bi davanje te informacije moglo da poremeti njihov položaj na tržištu.

Na pitanje da li onda to može da posluži kao sredstvo zloupotrbe, on je odgovorio da „uvek postoje sive zone“.

„Uzmimo primer tri mobilna operatera: Telekom, Telenor i Vip. Oni učestvuju na nekom javnom konkursu. Telekom podleže Zakonu jer je on organizacija sa javnim ovlašćenjem. Telenor i Vip, naravno, nisu – to su strane kompanije. Ukoliko bi Telekom bio u obavezi da daje neke specifikacije svog poslovnog procesa, cene rada, postupak rada, neke tehničke detalje, on bi bio u slabijem položaju na tenderu u odnosu na Telenor i Vip“, naveo je Marinović.

Kako je objasnio, to svakako ne znači da Telekom ne treba da da sve podatke koji se tiču njihove organizacije rada, plata, trošenja sredstava, sprovođenja njihovih nabavki, sponzorisanja i slično.

„Te informacije, s obzirom da oni rade sa našim parama, ne smeju da ostanu tajne. E sad, biće tu preklapanja, ali zato je tu Poverenik da po žalbi odluči“, rekao je Marinović.

Dodao je da se u sadašnjoj situaciji postavlja pitanje obaveznosti odluka Poverenika, jer po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja oni imaju proklamovanu mogućnost prinudnog izvršenja, ali faktički nemaju mogućnost da to sprovedu.

„Zakon propisuje da Poverenik može da izrekne administrativne kazne. U izmenama Zakona o opštem upravnom postupku, Povereniku je data mogućnost da izriče kazne u odnosu na prihod ili na dobit organa vlasti, odnosno javnog preduzeća koje je kažnjeno. Međutim mi ne znamo kolika je ta dobit. Od Trezora nikad ne dobijamo informaciju, tako da je to praktično prazna puška. Poenta je na tome da radimo na svesti jer kod nas se sve i svašta krije“, naveo je Marinović.

Prema njegovim rečima, kriju se neke osnovne stvari: kolika je plata na nekom radnom mestu, u nekom ministarstvu, koliko ima zaposlenih invalida u tom ministarstvu.

„Pa ljudi, to je informacija koja već treba da bude na sajtu, a ne da neko mora da ti je traži da bi je dobio. Često je i sujeta u pitanju. Posebno u manjim lokalnim samoupravama, gde vi imate nekog, nazovimo ga, nezavisnog novinara koji recimo nije u dobrim odnosima sa lokalnom vlasti i onda taman da traži informaciju neku najosnovniju, koju treba svi da dobiju, neće je dobiti. Što je suludo“, ocenio je Marinović.

Govoreći o prioritetima u daljem radu institucije, Marinović je kazao da će se institucija Poverenika truditi da izmene i dopune zakona neprođu bez njihovog pozitivnog uticaja.

„A što se tiče Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, on je nov. Za razliku od Zakona o slobodnom pristupu, krajnje je teško čitljiv. Ne razumeju ga čak ni diplomirani pravnici, kamoli građani čija prava štiti i glavni akcenat je na sveobuhvatnoj edukaciji svih segmenata i slojeva društva koje dotiče zakon. Tu će biti ogroman posao. Planiramo, ne samo da uđemo na fakultet i u srednju školu, nego čak i u osnovnu školu, što su neke države i uradile, da objasnimo deci koliki je značaj da štite svoje lične podatke“, naveo je Marinović.