Poverenik Marinović: Voditi računa o zaštiti privatnosti građana kod upotrebe kamera za biometrijski nadzor

Marinović je na konferenciji o biometrijskim podacima i video nadzoru javnih prostora, koja je održana u prostorijama Privredne komore Srbije, rekao da još nije zakonom regulisana upotreba kamera za prepoznavanje lica, kao ni oblast obrade biometrijskih podataka koji bi se prikupljali sa video nadzora na javnim površinama.

„O ovom problemu traže rešenje i u zemljama Evropske unije. Teško je naći balans ali nije nemoguće“, rekao je Marinović.

Marinović je kazao i da „imamo ekstremnu upotrebu veštačke inteligencije širom sveta“, kao i da je „jedno ako takve kamere (za biometrijski nadzor) kontroliše čovek, a drugo ako ih kontroliše veštačka inteligencija“.

„Problem je ko će upravljati prikupljenim podacima, da li onaj ko je stvorio veštačku inteligenciju, ili veštačka inteligencija. Mi sada pričamo o trci tehnologije i prava. U toj trci tehnologija će uvek pobediti na prvih 100 metara. Ali ova trka je maraton. Treba imati tela, supervizore, koji će se baviti ovim problemom“, istakao je Marinović.

Zamenica sekretara u Ministarstvu unutrašnjih poslova Milica Bondžić je rekla da važeći Zakon o policiji „daje osnov“ za obradu podataka sa kamera za biometrijski nadzor, što reguliše i Zakon o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, i da MUP „ne izlazi iz pravnog osnova za korišćenje ovakve tehnologije“.

Bondžić je rekla da je predlog MUP-a da se izvrše „intervencije“ u Zakonu o policiji i Zakonu o krivičnom postupku, odnosno da se obrada snimaka sa kamera za biometrijski nadzor „ne odvija u realnom vremenu, već naknadno“, uz odobrenje sudije za prethodni postupak, ukoliko se proveravaju podaci o osumnjičenom protiv koga se vodio sudski postupak, i uz odobrenje tužilaštva.

„Ovakvi mehanizmi uklanjaju primedbu da je korišćenje ovako sofisticirane tehnologije opasno da bude u rukama samo jednog organa“, rekla je Bondžić.

Dodala je da je to za sada smo predlog MUP-a, koji je upućen službi poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad je kazala da je upotreba kamera za biometrijski nadzor tema kojom se bavi i Evropska unija, i da se traži balans između toga da građani žele da budu zaštićeni od kriminalnih aktivnosti, ali u isto vreme žele i da privatni podaci ne budu zloupotrebljeni.

„Video nadzor i kako ga upotrebljavati je važna tema. Važno je naći balans između te dve teme, građani žele da budu zaštićeni ali i da njihovi podaci budu zaštićeni i ne budu zloupotrebljeni“, kazala je Konrad.