Poverenik: Neodgovaran odnos države

On je, na predstavljanju modela novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ukazao da je Zakon donet 2008. godine, a strategija za njegovu primenu, koja je trebalo da se usvoji pre donošenje, tek u jesen 2010, i to na njegovo uporno insistiranje.

Strategija je odredila da Akcioni plan bude donet u roku od tri meseca, a da se u tom periodu formira i koordinaciono telo, ali to se do danas nije desilo, a posledica je da na normativnom planu nije urađeno ništa, istakao je Šabić.

Prema njegovim rečima, institucija Poverenika je od formiranja radila prolazeći kroz mnoge prepreke, a osnovna je mali broj ljudi, ali je, i pored toga što je „zatrpana“ velikim brojem predmeta, uspela da reši veliki broj njih.

Šabić je ocenio da povećanje broja zaposlenih u kancelariji Poverenika nije rešenje, već je suština u smanjenju broja žalbi građana, a to znači da država odgovornije treba da radi svoj posao.

On je, međutim, konstatovao da procesi koji se dešavaju ne idu u tom smeru, što je ilustrovao činjenicom da Skupština Srbije nije razmatrala godišnji izveštaj Poverenika za 2015, a verovatno neće ni za 2016, iako je on dostavljen na vreme.

Kako je naglasio, i u slučajevima kad je poverenik podnosi prekršajne prijave protiv onih koji su kršili zakon, država i sudovi su reagovali „poražavajuće“, jer ili nisu pokretali postupke, ili su dopustili da nastupi njihova zastarelost.

Zastarelost je nastupila i u slučajevima koji su skandalozni u međunarodnim razmerama, naveo je Šabić, a kao primer je naveo objavljivanja kompletne baze podataka o pet miliona ljudi, što je uradila Agencija za privatizaciju, a ostalo je nekažnjeno.

Agenicija je ugašena, a odgovorna lica u njoj su se „sklonila“ iza zastarelosti. Tužilaštvo nije prepoznalo u time čak ni nesavestan rad u službi, istakao je Šabić.

On je ukazao da je novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti trebalo da se usvoji odmah po usvajanju postojećeg, jer sadašnji nije u skladu ni sa evropskim pravilima ni sa Ustavom Srbije.