Poverenik poništio rešenje kojim je RFZO odbio da dostavi podatke o vrednosti nabavki

U saopštenju se navodi da je poverenik naložio i da RFZO da utvrdi „da li postoje svi uslovi da se isključi ili ograniči slobodan pristup informacijama“, a ako je to slučaj, „da li bi u konkretnom slučaju i koje teške pravne ili druge posledice realno mogle nastupiti ukoliko se tražene informacije učine dostupnim javnosti“.

TS navodi da je u julu prošle godine od RFZO tražila podatke o nabavkama iz prve polovine 2020. koje nisu bile oglašene, i da je reč je, pre svega, o nabavkama sprovedenim na osnovu odredbe ranijeg Zakona o javnim nabavkama koja je omogućavala naručiocima da u slučaju kada je to neophodno radi zaštite života i zdravlja ljudi ne sprovode nijedan od postupaka nabavke, ali uz dužnost da obezbede u meri u kojoj je to moguće primenu načela transparentnosti i konkurencije.

Zahtevom su traženi podaci i o drugim izuzetim nabavkama, kao što su oni na osnovu međudržavnih sporazuma, donacija iz robnih rezervi, a RFZO je odbio da dostavi tražene informacije uz pozivanje da je zahtev ‘nedopušten’, što po navodima TS ni u kom slučaju ne može biti istina, jer je nesumnjivo reč o informacijama koje su nastale u radu i u posedu su RFZO.

„Kao jedini razlog za odbijanje, RFZO navodi da su traženi podaci sadržani u dokumentima koji su označeni stepenom tajnosti ‘strogo poverljivo’, shodno zaključku Vlade od 15. marta 2020. godin. Istinitost ove tvrdnje je nemoguće proveriti, jer Vlada nije objavila taj zaključak. Transparentnost Srbija je ovaj akt 15. aprila 2020. tražila od Vlade, ali je ona zahtev ignorisala, a upravni spor po tužbi TS nije rešen“, navodi se u saopštenju.

TS navodi da „proglašena tajnost dokumenata može biti samo formalan osnov za ograničavanje prava na pristup informacijama, pored čega bi morao da bude utvrđen i suštinski – da je takva tajnost neophodna radi zaštite drugog pretežnijeg interesa, koji ima ustavno i zakonsko utemeljenje, što je potvrđeno i rešenjem poverenika“.