Poverenik primio više od 7.500 predmeta iz oblasti zaštite podataka o ličnosti

Kako su rekli iz kancelarije Poverenika, ta institucija sprovela je 1.452 postupaka nadzora na primenom Zakona i donela 760 upozorenja i sedam rešenja. Najviše nepravilnosti utvrđeno je u obradi podataka bez osnova.

Poverenik je tokom 2018. podneo 19 prekršajnih i šest krivičnih prijava, i dao 1.140 mišljenja građanima i pravnim licima.

Ta institucija je tokom 2018. podnela predlog za ocenu ustavnosti zakone o zaštiti konkurencije, Bezbednosno-informativnoj agenciji i DNK registru.

Kancelarija Povernika podsetila je na pojedine slučajeve koji su obeležili 2018. kao što su aplikacija „Izabrani doktor“ gde je vlasnik prvobitno bilo nepostojeće preduzeće i na lažne nagradne igre gde su organizatori putem društvenih mreža prikupljali fotografije ličnih dokumenata.

Oni su podsetili i na slučaj slanja pisama penzionerima sa oznakom vladajuće Srpske napredne stranke koje je potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gde je Poverenik podneo krivičnu prijavu protiv NN službenog lica PIO fonda za neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka.

Zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Stanojla Mandić kazala je da ove godine postoji mnogo manje razloga za optimizam.

„Prvi razlog je što ovaj dan obeležavamo bez Poverenika, prethodnom Povereniku Rodoljubu Šabiću je istakao mandat prošle godine, a Narodna skupština nije izabrala novog i ne znamo kada će se to desiti“, rekla je Mandić.

Novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti kako navodi Mandić predstavlja drugi razlog smanjenog optimizma, jer će u primeni ovog Zakona biti mnogo izazova, kao i da su neke odredbe nejasne i da ima puno nedoumica.

Ona je navela da je potrebno popraviti stanje u ovoj oblasti, ako je Srbija opredeljena za vladavinu prava i evropske integraciju.

„Važno je da se mišljenja Poverenika sa mnogo više pažnje razmatraju“, rekla je Mandić.

Ona je govoreći o digitalizaciji, skrenula pažnju da na to da često dolazi do izrade ogromnih baza podataka, a da se često ne razmišlja o potencijalnim rizicima.

„Vrlo često nam se dešavaju ekcesi, a to je neovlašćena obrada podataka“, ocenila je Mandić.

Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici kazao je da je legislativa EU u toj oblasti postala „zlatni standard“ širom sveta.

On je podsetio da je 2016. EU usvojila Opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) koja se odnosi ne samo na građane EU, već i na kompanije koje posluju na teritoriji EU ili koriste podatke građana EU.

Fabrici je kazao da je važno da se ojačaju ljudski i finansijski kapacititeti, kao i nezavisnost regulatornih i nezavisnih tela.

„EU je imala dobru saradnju sa kancelarijom Poverenika“, ocenio je Fabrici.

Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio pozvao je vlasti u Srbiji da dodatno podrže Poverenika u njegovom radu i dodao da će najbolja podrška biti da se na vreme i transparentno izabere novi poverenik.

On je kazao da poštovanje ljudskih prava, koje uključuje zaštitu podataka i pravo na privatnost, predstavlja osnov ljudske bezbednosti.

Šef Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobias Flesenkemper pozvao je Srbiju da se pridruži i potpiše „modernizovaniju“ Konvenciju 108+, koja je u odnosu na Konvenciju 108 ojačala neke principe, a neke i dodala.

Međunarodni dan zaštite podataka u Srbiji se obeležava od 2011. godine.

Dan zaštite podataka obeležava se na dan kada je , 28. januara 1981. godine otvorena za potpisivanje Konvencija Saveta Evrope za zaštitu pojedinaca u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, poznata kao Konvencija 108.

Konvencija 108 je prvi obavezujući međunarodni ugovor koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti, i Srbija je tu Konvenciju ratifikovala 1992. godine.

Konvencija 108+ predstavlja Protokol kojim se menja Konvencija 108 i otvoren je za potpisivanje prošle godine. Dokument su do sada potpisale 24 države, a Srbija ga još nije ratifikovala.