Poverenik uputio upozorenje MUP-u zbog auto škola

Poverenik je obavezao MUP da ga u roku od 15 dana od dana prijema Upozorenja obavesti o merama i aktivnostima za otklanjanje navedenih nepravilnosti.

Poverenik je postupak nadzora, kako se navodi, pokrenuo postupajući po predstavci Sindikata zaposlenih u auto-školama Srbije koju mu je prosledio Zaštitnik građana. U postupku nadzora utvrdio je da se primenom tri pravilnika koje je doneo ministar unutrašnjih poslova sprovodi obrada podataka o ličnosti koja podrazumeva formiranje novih velikih zbirki podataka o ličnosti, uključujući i podatke nastale audio-video snimanjem i upotrebom softverskih aplikacija.

„Pravilnici, kao podzakonski akti, ne mogu predstavljati pravni osnov za obradu podataka o ličnosti, budući da Ustav Republike Srbije (čl. 42) izričito predviđa da se obrada podataka o ličnosti uređuje zakonom. Ni „pristanak“ za obradu podataka o ličnosti, u konkretnom slučaju, ne može predstavljati valjan pravni osnov. Da bi pristanak za obradu bio punovažan mora predstavljati slobodno datu izjavu volje. Ukoliko bi kandidatu u postupku osposobljavanja za vozača, zbog nedavanja pristanka bilo onemogućeno da isti pohađa, ne može se govoriti o slobodno datom pristanku. Isto važi i za pristanak predavača, ispitivača i instruktora, jer bi navedena lica zbog uskraćivanja saglasnosti bila dovedena u situaciju da ne mogu da obavljaju svoj poziv“, navodi poverenik u saopštenju.

Poverenik podseća da je i ranije, u vezi sa izradom Zakona o bezbednosti saobraćaja (ZOBS) na dostavljene Nacrte ZOBS-a dao MUP-u više mišljenja u kojima je ukazao na potrebu preispitivanja opravdanosti uvođenja audio-video snimanja kandidata, predavača, ispitivača i trećih lica tokom trajanja teorijske obuke i teorijskog ispita, smatrajući da bi pri nedovoljno definisanoj svrsi opisane obrade podataka o fizičkim licima, sprovođenje takve obrade moglo biti prekomerno, tj. da bi se njime nesrazmerno moglo zadirati u sferu privatnosti lica. Poverenik je i tada upozorio e da, ukoliko MUP ipak ocenjuje da je primena metode audio-video nadzora zaista neophodna i u predviđenoj meri, njenu primenu (sprovođenje konkretnih radnji) mora propisati odgovarajućim odredbama zakona.

Poverenik upozorava da konkretan slučaj nije izolovan izuzetak već zapravo jedan u nizu sličnih i izražava zabrinutost zbog učestalih postupaka raznih organa vlasti kojima se, inače loše, nasleđeno stanje u oblasti podataka o ličnosti dodatno pogoršava.