Poverenik za Insajder: Preuranjena primena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti brzo će pokazati mane

On je podsetio i da je zakon dobio kritike da je nejasan i da nije prilagođen pravnom sistemu zemlje.

Zakon je usvojen u novembru prošle godine, a njegova primena bi trebalo da počne sutra.

„Preuranjena primena brzo će pokazati mane zakona“, ocenio je Marinović za Insajder.

Podseća se da je Poverenik nedavno od predsednice Skupštine Srbije zatražio jednogodišnje odlaganje primene tog zakona, jer brojni organi vlasti i kompanije nemaju dovoljno kapaciteta da odgovore obavezama koje nameće zakon. Skupština, međutim, u međuvremenu nije zasedala.

„Nisu bile velike šanse da Skupština odloži primenu zakona, jer je na letnjoj pauzi, ali neka satisfakcija je da sam za inicijativu dobio prodršku ljudi iz različitih sfera, od ljudi iz ministarstava do ljudi iz privrede, koji su navodili da je inicijativa potrebna jer nisu spremni za primenu Zakona. Zbog njih bih bio zadovoljan da je primena odložena“, kazao je Marinović.

Poverenik je kao primer naveo zakonsku obavezu da svi organi javne vlasti imaju lica zadužena za zaštitu podataka o ličnosti.

„Više od 12.000 organa javne vlasti, ministarstava, lokalnih samouprava, gradova opština, moraju da imenuju takozvane oficire za zaštitu podataka o ličnosti. Pitanje je da li mi uopšte imamo toliko ljudi sa potrebnim znanjem da bi mogli da obavljaju te poslove“, kaže poverenik.

Marinović je podsetio i da su pooštreni kriterijumi za zaštitu podataka o ličnosti, zbog čega su potrebna i znatna ulaganja u softvere, odnosno informacione tehnologije, a da su za to potrebna i novčana sredstva.

Dodao je da će najmanje problema kada je u pitanju primena Zakona imati u službi Poverenika, jer je tu, kako je naveo, gotovo sve spremno.

„Služba Poverenika je uradila sve što je mogla, iako šest meseci nije imala poverenika. Doneto je svih pet podzakonskih akata. Nisu jedino uređeni kriterijumi za akreditaciju sertifikacionih tela, ali to nije urađeno ni u evropskim zemljama“, kazao je Marinović.

Ipak, prema njegovim rečima, Službi Poverenika biće potreban veći broj ljudi kako bi se Zakon adekvatno primenjivao. Nova sistematizacija je, kako navodi, poslata administrativnom odboru, ali ni o tome Skupština još nije odlučila.

Prema rečima Marinovića, evropske zemlje su nakon donošenja Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) imale rok od dve do dve i po godine da se pripreme, a u Srbiji je taj rok bio samo devet meseci od donošenja zakona.

„Mi imamo tri grupe na koje se zakon odnosi i on mora biti razumljiv za sve. To su Poverenik, 12.000 organa javne vlasti, onda sve preduzeća i kompanije i na kraju sami građani čiji se podaci obrađuju. Svi oni moraju da razumeju zakon“, kazao je Poverenik.

Prema Zakonu, svi organi javne vlasti moraju da imenuju lica za zaštitu podataka o ličnosti i o tome moraju da obaveste poverenika. U slučaju da to ne učine, biće kažnjeni ili će biti pokrenut prekršajni postupak.

To znači da bi Poverenik, ako se striktno pridržava Zakona, mogao već prekosutra da pošalje na hiljade prekršajnih naloga ili pokrene postupke.

On smatra da je i odlaganje početka primene Zakona, koje je predložio Skupštini, odnosno 1. septembar sledeće godine, takođe kratak, ali bi ipak bilo više vremena da se mnogi obveznici pripreme, kao i da se možda neke zakonske odredbe dorade.

Za odlaganje primene zakona bilo je potrebno da Skupština Srbije promeni samo jedan član tog zakona i umesto roka od devet meseci stavi da je datum primene 1. septembar sledeće godine. To, kako je naveo Insajder, ne bi bilo neobično jer je primena nekih drugih zakona takođe odlagana, kao što je recimo Zakonik o krivičnom postupku čije primena je odložena sa 2008. na 2010. godinu.

Podseća se i da je na neprimenjivosti odredbi zakona ukazivao i prethodni poverenik Rodoljub Šabić.

Među najozbiljnijim zamerkama je bila ta da, iako je to propis koji uređuje osnovna građanska prava, napisan „jezivo teškim jezikom“, da ignoriše „akutne problem“ poput toga da video-nadzor ili obrada biometrijskih podataka nije nigde pomenuta u tekstu Zakona.

I Evropska komisija je u svom ranijem mišljenju navela da je problematična struktura Zakona, da je nerazumljiv i komplikovan. Zakon je, međutim, usvojen bez predlaganih korekcija.