Poverenik zatražio od Vlade prinudno izvršenje odluke

Poverenik podseća da Agencija nije postupila po njegovom rešenju ni posle plaćanja novčanih kazni koje su joj izrečene u iznosu od 200.000 dinara, navodi se u saopštenju.

Agencija za borbu protiv korupcije je zahtev za pristup informacijama portala Pištaljka odbila u celosti uskraćujući pristup bilo kojoj informaciji, pa joj je, postupajući po žalbi Pištaljke, Poverenik naložio da tom portalu pruži tražene informacije, s tim što će neke, koje predstavljaju podatke o ličnosti, zaštiti.

Agencija je rešenje izvršila delimično i „zaštitila“ je odnosno uskratila i informacije koje ne predstavljaju podatke o ličnosti, poput iznosa finansijskih transakcija, površinu nepokretnosti, marke automobila i zatražila da Poverenik pristupi postupku administrativnog izvršenja.

Pošto je Poverenik stavio Agenciji u izgled izricanje novčanih kazni Agencija je Pištaljci dostavila i neke informacije koje je prethodno uskratila, ali ni ovaj put ne sve, a ne postupanje po nalogu Poverenika „objasnila“ time da je reč o podacima koji su „strogo poverljivi“ i koji su kao takvi označeni od strane drugih organa, Javnog tužilaštva i Uprave za sprečavanje pranja novca.

Taj argument Agencije nije prihvatljiv. Uostalom, Agencija se u toku postupka na njega nije uopšte pozivala, zahtev Pištaljke je odbila pozivajući se na „ugrožavanje toka postupka“ i „zaštitu privatnosti“ gradonačelnika, ukazao je Poverenik.

Pozivanje na „strogu poverljivost“ tek u fazi izvršnog postupka je i s elementarnog pravnog aspekta neodrživo. Čak i da je Agencija na problem „stroge poverljivosti“ ukazala u fazi postupka kad je to bilo moguće, taj bi argument bio krajnje problematičan, smatra kancelarije Poverenika.

Iz formalnih razloga jer nema nikakvih dokaza da je zaista reč o informacijama koje su kao „strogo poverljive“ klasifikovane na način i pod uslovima, bar formalno, u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka.

Agencija čak nije ni Povereniku, ni na ponovljen zahtev, dostavila te spise na uvid, iako ih je sama, ako su zaista „strogo poverljivi“ pribavljala i koristila suprotno zakonu, budući da u Agenciji niko ne raspolaže sertifikatom koji je potreban za pristup klasifikovanim dokumentima.

Poverenik je, s obzirom da su podaci u vezi sa sumnjom u „pranje novca“ nadležnima poznati već osam godina što bi moralo biti više nego dovoljno vremena da se oni izjasne o osnovanosti sumnje, već javno ocenio da posle toliko vremena, a bez ikakvih očekivanih efekata, „strogo poverljivo“ neizbežno mnogo više asocira na zataškavanje sumnjivih radnji nego na zaštitu toka nekog postupka, navodi se u saopštenju.

Poverenik je zahtev Vladi uputio svestan činjenice da Vlada „dosledno“ ne izvršava svoju zakonsku obavezu da u slučaju potrebe prinudnim putem obezbedi izvršenje Poverenikovog rešenja, jer on smatra svojom obavezom da dosledno primenjuje mere na koje je ovlašćen i dužan u zaštiti prava javnosti.