Odmah po okončanju referenduma u Irskoj i ubedljive pobede pristalica Lisabonskog sporazuma i potom izjave češkog predsednika Vaclava Klausa da neće potpisati sporazum iako su ga češki parlament i senat usvojili, Brisel je počeo da vrši pritisak na njega, jer je on ostao praktično jedina prepreka usvajanju ovog sporazuma.
Sa Irskom, 25 od 27 država-članica je ratifikovalo Lisabonski sporazum, a poljski predsednik, Leh Kačinjski, potpisaće ga 10. oktobra u podne (po lokalnom vremenu) u Varšavi, u prisustvu predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Barosa.
U Briselu podsećaju da je Klaus „čudna osoba koja se predstavlja kao pristalica nekadašnje predsednice Velike Britanije Margaret Tačer, mada više ne krije ni svoje bliske odnose sa okolinom Vladimira Putina u Rusiji“. Ukazuje se da je, u isto vreme, bio blizak i sa Bušovom politikom. Ni belgijski mediji ne zaostaju. Slobodna Belgija piše da je Klaus ubeđen da su pad vlade koju je on vodio 1997. izazvali Evropljani i predsednik Klinton, po nalogu tadašnjeg predsenika Havela. Podsećamo da je njegova vlada pre pada optuživana za promašaje tokom privatizacije i političko-finansijske skandale.
Revija štampe Komisije EU donosi tekstove čeških Lidovskih novina, bečkog Kurira, flamanskog Knaka, francuskog Kroa, irskog Tajmsa… koji kritikuju ponašanje Klausa. Holandski Handelsblad optužuje Klausa za tajni dogovor sa predsednikom britanskih konzervativaca Dejvidom Kameronom, po kome Klaus treba da oduglovači prihvatanje Lisabonskog sporazuma do majskih izbora u Velikoj Britaniji. Pobede li konzervativci, Kameron će raspisati referendum o Lisabonskom sporazumu. Kako je skoro izvesno da bi ga Britanci odbacili, pogotovo u naletu pobede Kamerona, otvorenog protivnika ovog sporazuma. O tom tajnom dogovoru su već izveštavali i drugi evropski mediji.
Ne propušta se da se istakne kako Klaus ima i druge poglede često različite od većine. Ne protivi se on jedino Evropskoj uniji. Na primer, smatra da ni planetu Zemlju ne treba štititi od klimatsih promena. Tvri da se klima ne menja, a ako se i menja treba pustiti da se taj proces slobodno odvija. Autor je knjige „Plava, a ne zelena planeta“, u kojoj zastupa te stavove.
Na kraju, zvaničnici EU podvlače da je danas Vaclav Klaus bez političke podrške u Češkoj, izuzme li se majušna grupa senatora, evroskeptika. Treba reći da Klaus nije izneo razloge svog protivljenja da potpiše sporazum. Jedino izjavljuje da se njim EU od „udruženja (nezavisnih) država“ pretvara u neku vrstu „naddržave“. Zato se često ukazuje na izjavu Jiržija Pehe, politologa i savetnika nekadašnjeg češkog predsednika Havela: „Ako je zaista prenos suvereniteta (na EU) nepodnošljiv za Klausa, ako se njegovo celo biće protivi njemu, neka se povuče.“
Svestan svog krajnje usamljenog položaja, ne želeći, ili pre nemajući valjane argumente za svoje protivljenje Lisabonskom sporazumu, Klaus se povlači u izolaciju. Prepušta predsedniku vlade Janu Fišeru i ministru za evropska pitanja, Stefanu Fuleu odlazak u Brisel na razgovore sa predsednikom švedske vlade Frederikom Rejnfeldom, predsedavajućim EU do kraja godine i sa predsednikom Komisije EU Barosom. Koliko Klaus beži u izolaciju videlo se po javnoj izjavi Frederika Rejnfelda koji je rekao medijima da je „bezuspešno pokušavao da telefonom stupi u kontakt sa Klausom kako bi razgovarali o sporazumu“. Kako bi se pojačao pritisak na Klausa, na put u Prag spremaju se Jirži Busek, predsednik Parlamenta EU i ministar spoljnjih poslova Švedske.
Opšte je mišljenje da Klaus kupuje vreme odlažući potpisivanje. U tom cilju pokrenuo je više žalbi Ustavnom sudu tvrdeći da ima neslaganja češkog ustava sa Lisabonskim sporazuom, čak ide tako daleko da predlaže poništavanje ugovora iz Nice (po njemu se danas upravlja EU) i ugovora iz Mastrihta! Ustavni sud treba da se izjasni za petnaest dana da li prihvata da razmatra poslednju Klausovu žalbu. Iz Klausovog kabineta i iz njegovog okruženja izjavljuju da treba sačekati odluku Ustavnog suda. Ladislav Jakl, politički savetnik Vaclava Klausa, izjavljuje da „irski referendum ne donosi ništa novo“, jer Češka ima svoj ustav, a Klaus upravo „sprema analizu Lisabonskog spoarazuma Ustavnom sudu“. Ujedno optužuje nemačkog ambasadora u Pragu da je posetio Ustavni sud vršeći pritisak da se odbace Klausovi prigovori.
U Briselu, pak, ima komentara da se Klaus ipak prevario prepustivši odlazak i dogovor sa Briselom predsedniku vlade Fišeru. Ima naznaka da prelazna vlada, koju vodi Jan Fišer do prevremenih izbora u maju 2010, razmatra mogućnost da izvede Klausa pred sud što nije potpisao sporazum. Spekuliše se da je, tokom posete Jana Fišera Briselu, i njegovih razgovora sa predsednikom Komisije EU Barosom i predsednikom švedske vlade Rejnfeldom, koji predsedava Uniji, razmatrana i ova mogućnost.
Stiče se utisak da Komisija i zvaničnici EU, ipak, računaju da će, na ovaj ili drugi način, srušiti otpor Vaclava Klausa, jer se svi mnogo više bave ko će biti prvi predsednik Unije od 1. januara 2010. nego što se osvrću na hračanskog autistu. Za sada je najozbiljniji kandidat za prvog predsednika EU Toni Bler, dok za mesto visokog zastupnika za spoljne poslove ima puno kandidata, a Češka bi mogla da izgubi mesto komesara u Komisiji EU kao rezultat Klausovog otpora Lisabonskom sporazumu.
Neusvajanje Lisabonskog sporazuma bilo bi katastrofalno za Uniju. Kriza koja traje od odbijanja evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandijim još bi se više produbila. Evroskeptici bi dobili krila da dovode u pitanje sve tekovine Unije. Za Srbiju i za sve države koje teže ulasku u Evropsku uniju, neprihvatanje sprazuma značilo bi bar privremeno zatvaranje vrata EU, dok se ne nađe neko novo rešenje kako upravljati zajednicom od, danas 27 država, a sutra više od trideset.
Ostaje pitanje koliko dugo će još moći jedan čovek, pa bio on i predsednik Češke, da se protivi želji 500 miliona Evropljana?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
