Povodom 45 godina od donošenja Ustava iz 1974. održana konferencija o Vojvodini

Pitanje Vojvodine je pitanje društvenog i demokratskog uređenja Republike Srbije, a priča o njenoj autonomiji treba da ima evropsku perspektivu, čak i u zakonodavnom kontekstu, rečeno je na tribini koju su organizovale Liga socijaldemokrata Vojvodine i Vojvođanska partija, povodom 45 godina od donošenja Ustava iz 1974. godine. Pored dr Bešlina, govorili su dr Srđan Milošević i profesor dr Lazar Lazić.

– Organski nacionalizam ne razume ideju složene države i autonomije i to se na prostoru Jugoslavije, kada je Srbija u pitanju, vidi još od 1918. godine. Oni oduvek pričaju o navodnom cepanju jedinstvenog „nacionalnog bića“. Zbog toga se svaka ideja o autonomiji odbacuje kao separatizam – kazao je Bešlin.

Pitanje Vojvodine je pitanje društvenog i demokratskog uređenja Republike Srbije, a priča o njenoj autonomiji treba da ima evropsku perspektivu, čak i u zakonodavnom kontekstu. Svakako, stepen autonomije mora biti najviši nivo, jer je to najviše stečeno pravo, rečeno je na tribini.

Bešlin navodi da postoji direktna korelacija između povećanja stepena nadležnosti Vojvodine i njenog ekonomskog razvoja.

– Mi znamo šta je koncept Vojvodine u 19. veku, to je bilo srpsko pitanje, omeđeni srpski prostor. Znamo šta je Vojvodina u 20. veku, to je nadnacionalna ideja autonomije Vojvodine unutar jugoslovenske države. Ali nemamo jasno artikulisanu ideju autonomije Vojvodine u 21. veku. Potrebno je uzimati nove modele. Pitanje Vojvodine je pitanje društvenog i demokratskog uređenja Republike Srbije. Ideja bilo kakve promene državnih granica je besmislena i neprihvatljiva. Otvaranje vojvođanskog pitanja ili postavljanja na dnevni red tog pitanja je isključivo pitanje demokratskog, društvenog i političkog uređenja Srbije – zaključuje dr Bešlin.

Istoričar dr Srđan Milošević rekao je da je Vojvodina dvostruko stradala zbog raspada Jugoslavije. Prvo, jer je podelila sudbinu zajedničkog jugoslovenskog sunovrata, a drugo jer je bila na meti žestokih osporavanja njene autonomije. Prema njegovim rečima, Vojvodina treba da ima što šire nadležnosti u Srbiji, kako bi vlast bila što bliža građanima.

– Priča o autonomiji Vojvodine treba da ima evropsku perspektivu, čak i u zakonodavnom kontekstu, da se ne pokaže da su neke vrste borbe za neka zakonska rešenja uzaludna, jer će sutra svakako taj nivo odlučivanja biti negde više. Svakako, autonomija mora imati najviši nivo, jer je to najviše stečeno pravo – navodi on.

Profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu dr Lazar Lazić rekao je da se Vojvodina suočava sa velikom depopulacijom, odnosno smanjenjem broja stanovnika. Naveo je da je Vojvodina 2011. imala oko 20 hiljada stanovnika manje nego 1971. godine, a stanje je najdrastičnije u Banatu, koji je 2011. imao manje stanovnika nego 1910. godine.

– U dekadi 1981-1991. smo počeli da gubimo stanovnike. Od 1991. do 2002. godine migracijama dobijamo 142.000 ljudi, i to su izbeglice. Međutim, u tom periodu smo izgubili nekih 80 hiljada stanovnika. Prema poslednjem popisu, 2001. godine smo izgubili 100.000 ljudi, celu Suboticu. Pozitivan prirodni priraštaj i migracije su samo u Novom Sadu, a u većini ostalih vojvođanskih opština su ova dva parametra negativna. Na osnovu tendencija koje su bile do 2011. godine, za 130 godina će se broj stanovnika Vojvodine prepoloviti – upozorio je profesor Lazić.

Pre tribine prikazan je i dokumentarni film, u kojem se navodi šta je sve u Vojvodini izgrađeno i kakav je standard građana bio od 1974. do momenta kada je režim Slobodana Miloševića 1988. godine, kroz organizovanje uličnih demonstracija, srušio vojvođansku vlast i ubrzo potom ukinuo autonomiju pokrajine.