Povodom Dana planete Zemlje posađeno drveće na Adi Huji

Trivan je rekao da je projekat revitalizacije i pošumljavanja Ade Huje „Od deponije do parka“ proglašen jednim od 25 najboljih evropskih projekata i značajan je kako za Beograd, tako i za Srbiju, jer je Ada Huja deo ekološki važnog područja „Ušća Save u Dunav“.

Početak pošumljavanja nekada devastiranog područje na Adi Huji, kakvo je bilo do 2012.godine, pokazuje kako je istakao Trivan, koliko je važna ljubav prema prirodi koja je neodvojiva od ljubavi prema Srbiji.

On je podsetio da Srbija spada među 40 zemalja sveta po bogatstvu biodiverziteta i da je planetarno važno da se sačuva biljni i životinjski svet.

Trivan je ukazao da dok se rukavac Ade Huje ne sredi, dok se u dogledno vreme ne napravi sistem za preradu otpadnih voda, Ada Huja neće završiti svoju misiju.

Trivan je rekao da je prioritet Ministarstva zaštite životne sredine prerada otpadnih voda. „Stručno i finansijski podržavamo opštine u akcijama pošumljavanja i u izradi projektno-tehničke dokumentacije koja je preduslov za izgradnju 360 sistema za preradu otpadnih voda“, rekao je Trivan.

Švedski ambasador Jan Lundin obećao je da će njegova zemlja nastaviti da pomaže Srbiji u ekološkim pitanjima i izazovima u dostizanju evropskih standarda kroz Poglavlje 27. Sa Srbijom će, kako je rekao, raditi zajedno na svim problemima, uključujući i problem divljih deponija.

„Jedna trećina švedske pomoći Srbiji ići će na projekte održivog razvoja. EU ima visoke zahteve i to je dobro, a mi ćemo nastaviti da podržavamo Srbiju na tom putu“, rekao je Lundin.

Kroz aktivnosti projekta koji realizuje udruženje „ Super Natural“ u saradnji sa Opštinom Palilula, Sekretarijatom zaštite životne sredine Grada Beograda i brojnim građanskim inicijativama, od početka godine posađeno je 400 sadnica autohtonog drveća, vraćena je šuma na špic Ade Huje i revitalizovano 12 hektara šumskog staništa, čime je biodiverzitet značajno povećan.

Formiranje „Medenog vrta“, sa stotinama sadnica lavandi, ruzmarina, žalfije, pomoći će pčelama, koje su važna karika u ekosistemu, da očuvaju staništa i da se tako povrati ekološka ravnoteža i podstakne biodiverzitet parka.