Povoljnosti za ćirilicu medveđa usluga firmama?

Gradski menadžer Goran Vesić izjavio je povodom Dana slovenske pismenosti i kulture da je s nadležnim ministarstvima razgovarao o izmeni propisa po kojima bi firme koje se oglašavaju na ćirilici ostvarile pravo na popust.

– Tako ćemo dati dodatni doprinos da se sačuva ćirilica, jer iako je i latinica srpsko pismo, verujemo da je očuvanje ćirilice u vreme interneta i globalizacije jedan od naših najvažnijih zadataka, rekao je Vesić, prenosi N1.

Prema mišljenju pravnih stručnjaka, ćirilica je po Ustavu zvanično pismo, što znači da su državne institucije u obavezi da obavljaju službenu komunikaciju na ovom pismu. Da li se to može odnositi i na firme i oglase, nije najjasnije.

Vesna Petrović, direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, kaže za Danas da se na taj način neke firme mogu dovesti u nejednak položaj.

– To bi bio neravnopravan odnos prema onima koji imaju firme na latinici ili na engleskom jeziku, jer je njihovo pravo da koriste oba pisma, kaže Petrović, ali dodaje da ipak treba videti na koji način bi se to uvelo, kojim propisima, pa bi se onda moglo raspravljati.

Lingvista Boban Arsenijević, profesor Univerziteta u Nišu, kaže za Danas da ćirilica jeste ugrožena, a kako je veliki broj ljudi doživljava kao jedan od stubova svog identiteta, onda je i „državna/gradska intervencija koja je usmerena ka ohrabrenju njene upotrebe legitimna, pa i ispravna“.

– Iz ugla deklarativno vladajuće ideologije, koja važno mesto daje pitanju identiteta i očuvanja manjinskih grupa i identiteta, ovo je legitiman potez, kaže Arsenijević, dodajući da je i ta ideologija svakako podložna kritici.

Prema njegovoj proceni, sama ova intervencija neće biti dovoljna, jer će većina firmi svejedno koristiti latinicu zato što im obezbeđuje mnogo veću zaradu.

– Mali broj njih će posegnuti za supsidijom, i to većinom onih najmanje vidljivih. Za one sa latinicom se ništa ne menja, samo se daje popust onima koji koriste ćirilicu – grad se odriče dela prihoda. Pritom latinica jača tržišni položaj – onaj koji uzme ćirilicu time je sebe tržišno blago diskriminisao, a zauzvrat dobija pomoć u vidu popusta, kaže Arsenijević.