Povratak igri na duge staze

Teško je zamisliti susret ili razgovor dvojice predsednika u dogledno vreme.

Što se tiče rusko-američkog dijaloga, verovatno se već sada može reći da je Bajdenov mandat u tom smislu izgubljen, iako je portparolka Bele kuće, Džin Psaki pokušala da relativizuje ovu izjavu idejom da će SAD nastaviti dijalog s Rusijom o važnim temama, a istovremeno kritikovati Rusiju.

Poluozbiljan i polupodsmešljiv odgovor ruskog predsednika ne ukazuje da će nešto takvo biti mogućno.

U takvim uslovima teško je verovati da će Rusija sada popustiti na Balkanu, posebno kad pandemija ide u korist jačanja njenog uticaja, baš kao i uticaja Kine, a to je upravo ono što SAD i EU nisu želele.

Tle za izvesnu entropiju ovog procesa na neki način već je pripremljeno u prethodnim nedeljama, iako bi se očekivalo da će linija kretati u sasvim suprotnom pravcu.

U prilog tome je uključivanje Zapadnog Balkana među šest globalnih prioriteta o kojima su se u telefonskom razgovoru saglasili američki predsednik i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Čini se da će, bez obzira na utisak o intenzivnijem bavljenju kosovskim pitanjem, doći do novog usporavanja, inače tek obnovljenih pregovora.

Ali, sve više je indikatora u uticajnim međunarodnim krugovima koji pokazuju da ovakav pristup nije blizu realnosti.

Američki centar za evropsku političku analizu (CEPA) pre nedelju dana predstavio je obimnu analizu o Kosovu čija glavna poruka je da srpsko-kosovski spor još nije zreo za rešavanje.

Leon Hartvel zaključuje da su dva pitanja – suverenitet i bezbednost krajnje teški za rešavanje, a protivnici nisu spremni da okončaju spor, bar ne u sadašnjim uslovima i na način koji bi doveo do brzog i sveobuhvatnog sporazuma.

Rusija i Kina podrivaju proces normalizacije.

Dok Rusija štiti svoje energetske interese u Srbiji i želi da drži ZB van EU i NATO, kineski cilj nije nužno da ometa proces normalizacije, ali otežava EU da članstvo koristi kao šargarepu za Srbiju.

Podele unutar EU prema priznanju Kosova znače da dijalogu nedostaje jasan cilj suvereniteta za Kosovo, što slabi proces.

Pored toga, Ričard Grenel je podrio proces deleći dijalog u dva dela – jedan o ekonomskim pitanjima koji vode SAD i drugi o političkim pitanjima koje vodi EU.

Pošto sveobuhvatni sporazum nije na vidiku, preporučuje se da se SAD vrate igri na duge staze, tako što će zadržati poziciju američkog specijalnog izaslanika za Balkan, štititi kosovsku nezavisnost, podržavati liberalnu demokratiju na Balkanu i delovati zajedno sa EU i Velikom Britanijom.

Ova netipična analiza što se tiče američkog odnosa prema Kosovu, izrađena je pod pokroviteljstvom pomalo zaboravljenih Vesa Mičela i Roberta Gelbarda.

Osim što direktno daje podršku jačanju pozicije Metjua Palmera u regionu, ona u pregovarački proces uključuje i trećeg subjekta – V. Britaniju.

Njeno uključivanje u dvojac SAD-EU, bio bi uvod u ponovno stvaranje neke vrste Kontakt grupe u kojoj bi morala da se nađe Rusija, a možda i Kina, što bi sve izmenilo dosadašnji karakter pregovora.

Mart je počeo ambicioznom posetom regionu evropskog izaslanika Miroslava Lajčaka. On je tri dana boravio u Prištini i dva u Beogradu, gde se sreo sa ambivalentnim odnosom prema tempu dijaloga.

Aljbin Kurti nije odrekao važnost dijalogu, ali je najavio da on „ne može da bude ni prvi, ni drugi prioritet njegove buduće vlade“.

„Ne vidim konflikt… spoljni prioritet broj jedan je nastavak dijaloga, jer se to očekuje od Kurtija i on je to prihvatio u našem razgovoru“, umanjio je Lajčak značaj Kurtijevih ocena.

Time je izgleda bio zadovoljan ocenjujući razgovor konstruktivnim, optimistički najavljujući da dijalog može da se okonča za nekoliko meseci i da očekuje susret Vučića i Kurtija pre leta.

Ono što je, međutim, važno jeste da je Lajčak došao u Prištinu i Beograd, kako je sam potvrdio, s papirom na osnovu kog se pregovara i da je taj papir već ranije dogovoren, a da je njega i neke druge papire doneo i predao Kurtiju, kako bi on imao punu informaciju.

Metju Palmer virtuelno je dopunio Lajčakovu posetu, pošto je bilo predviđeno da obojica dođu i demonstriraju novo evropsko-američko jedinstvo u pristupu kosovskom problemu, ali zbog tehničkih razloga Palmer nije došao.

Umesto toga, on je obavio video razgovore.

Palmer je rekao da „ne misli da smo sada fokusirani na priznanje“, iako je jasno da se „međusobno priznanje nalazi na kraju procesa“.

„SAD veruju da bi jedino uz međusobno priznanje suštinski moglo da se ide napred. To ne znači da u međuvremenu ne bismo pozdravili korake i sporazume manjih razmera koji vode u tom pravcu“, kazao je Palmer u onlajn razgovoru sa Entonijem Godfrijem, ambasadorom SAD u Srbiji 15. marta.

Da bi se razumelo zašto Kurti, i pored svog iskustva sa drastičnim američkim uklanjanjem s položaja premijera, insistira na degradaciji pregovora sa Srbijom, može poslužiti objašnjenje iz analize Balkanskih dijaloga, objavljene prošle nedelje, a koji su održavani pod pokroviteljstvom Minhenske konferencije o bezbednosti.

Dok Lajčak kao izaslanik EU svoj položaj i kredibilitet zasniva na pretpostavci da će Kosovo zarad članstva u EU prihvatiti različite kompromise, analiza Balkanskih dijaloga već na početku nudi provokativnu ideju da evropska perspektiva nije više glavna šargarepa ni jednoj strani, nego da rešenje treba da sadrži interese dve strane koji su vezani za samo Kosovo, dok članstvo u EU i ekonomska pomoć ide iza toga.

Evropska perspektiva ostaje svakako na dugom štapu.

Ova studija sadrži rezimee osam tematskih radova o ključnim aspektima normalizacije odnosa između Srbije i Kosova.

Oni se bave sa četiri različita pitanja, o kojima se prvo razgovaralo u zasebnim temama radionica koje su organizovane u avgustu i septembru 2020: Budući status područja sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu; Status srpske sakralne i kulturne baštine; Ekonomska, energetska i imovinska pitanja i konačno rešenje u vezi sa Kosovskim međunarodnim statusom.

U dokumentu se navodi da se pregovori vode jer je Međunarodni sud pravde u svojoj presudi eksplicitno odbio da se izjasni da li je deklaracija dovela do stvaranja države.

To ima negativne posledice za Kosovo, pa je jedan od glavnih motiva u učešće u pregovorima sa Srbijom mogućnost da oni vode obostranom priznanju.

Za Kurtija, argumenatcija je očigledno drugačija, jer polazi od toga da je kosovska državnost svršena stvar i sada samo ostaje da se razgovara o modalitetima njenog priznanja.

Papir Balkanskih dijaloga ukazuje da je, bar teoretski, „mogućno postići sporazum i ako Srbija zvanično ne prizna Kosova“, ali da bi to otvorilo nekoliko pitanja – sveobuhvatnosti takvog sporazuma i posledice na perspektive članstva u EU za Srbiju i Kosovo.

Najbolji opis sadašnjeg stanje je osporena državnost, a najveća smetnja članstva u UN i definitivnu potvrdu državnosti je to što polovina članica UN ne priznaje Kosovo.

Nemačka ekspertkinja Joana Dajmel navodi da postoje dva viđenja šta bi trebalo da bude krajnji rezultat razgovora: priznanje državnosti – čemu teži Kosovo ili ekonomska normalizacija – što je težnja Srbije.

U normalizaciji odnosa ima napretka i poboljšanja, ali ne i kad je reč o priznanju državnosti.

EU i SAD preduzele su različite korake da smanje važnost pitanja kosovske državnosti.

EU je primenila taktiku pregovora o tehničkim pitanjima, posebno nakon Briselskog sporazuma.

SAD su stavile naglasak na ekonomsku dimenziju normalizacije odnosa, nadajući se da bi poboljšanje ekonomskih veza moglo da stvori povoljnije okruženje za sporazum o političkim pitanjima, uključujući status Kosova.

Dajmelova ističe da je opcija razmene teritorija koja je najveći greh u proteklih 10 godina ponovo postala primetna u nekim diskusijama.

Prethodna visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Federika Mogerini odobrila je raspravu o razmeni teritorija, ali tome se snažno usprotivila Angela Merkel, pa se učinilo da je ta ideja nekako izbeledela.

Ona, verovatno, ima u vidu dokument Međunarodne krizne grupe koja je početkom marta izašla s novom analizom u kojoj se, osim što se tvrdi da Beograd demonstrira nepoželjan uticaj na kosovsku teritoriju navodi i cena srpskog priznavanja Kosova.

A ona će, navodi se u izveštaju, „najverovatnije uključiti infuziju međunarodne pomoći, veću autonomiju za kosovske Srbe ili razmenu teritorija, ili najverovatnije povećanu podršku u kombinaciji sa jednom od dve poslednje opcije“.

Uprkos „legitimnoj zabrinutosti EU zbog promene granica, EU ne treba da odbaci ni jedno rešenje koje je kompatibilno s ljudskim pravima i međunardnim pravom“.

Ova razmišljanja stižu uoči značajnih promena u evropskim strukturama, kad se menjaju uloge dve najvažnije evropske ličnosti koje su brinule o kosovskom dijalogu.

Merkel više se neće kandidovati na narednim izborima, a pitanje je da li će francuski predsednik Makron pobediti na izborima koji ga očekuju 2022.

To znači da, u ovoj situaciji, do narednog leta verovatno neće biti pomaka u pregovorima, tim pre što je Srbija pred izborima.

Alternativa je da se do tada zapad okrene preuređenju Bosne i Hercegovine kako bi se onemogućilo spajanje sudova i reakcija u Republici Srpskoj, koje bi ugrozile celovitist BiH u slučaju postizanja rešenja za Kosovo.

Pošto Francuska predsedava EU u prvoj polovini sledeće godine, baš uoči predsedničkih izbora, ukoliko izbori u Srbiji budu ove jeseni, naslućuje se da bi Makron svakako pokušao da ubeleži rešavanje kosovskog pitanja kao svoj istorijski predizborni trofej.