Povratak na ružni i destruktivni deo prošlosti Srbije

Podsekretar za politička pitanja SAD Nikolas Berns juče je u Zagrebu pozvao Srbiju da učini sve kako bi što pre uhapsila i izručila Haškom sudu Ratka Mladića i Radovana Karadžića, jer u suprotnom, dok to ne učini, neće moći pristupiti pregovorima za ulazak u NATO. Hrvatski premijer Ivo Sanader istakao je da Evropa treba stabilnu i demokratsku Srbiju, okrenutu evropskim vrednostima i članstvu u Evropskoj uniji i NATO-u.

Rizik samoizolacije

Zvaničnici Evropske unije pozdravili su napredak koji su zemlje Balkana ostvarile u želji da se integrišu u EU, ali i ocenili da Srbija rizikuje da se izoluje. „Regionalna saradnja koja se pojačava i regionalno približavanje strukturama EU predstavljaju veliki korak napred“, ocenila je u govoru koji je održala na samitu nemačka kancelarka Angela Merkel, u ime zemlje koja predsedava Uniji. Povodom ratova vođenih na Balkanu ‘90-ih godina, ona je rekla da je „sila, kao sredstvo realizacije političkih ciljeva, diskreditovana“.

„Demokratske institucije i civilno društvo su se konsolidovali“, dodala je Merkelova.

Istakavši napredak koji su zemlje regiona postigle, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso ocenio je da se neke od njih danas nalaze „na raskrsnici“.

„Neke zemlje su suočene sa odlukama koje će ih ili definitivno staviti na put ka normalnosti i približavanja EU ili ih vratiti u stagnaciju, nestabilnost i izolaciju“, upozorio je Baroso, aludirajući na izbor radikala Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine Srbije.

„Na srpskom narodu i na liderima je da odluče da li žele da se vrate u nacionalističku prošlost i izolaciju ili žele da imaju prosperitetnu budućnost. Ovde smo da predložimo Srbiji evropsku budućnost, kao i socijalni i ekonomski napredak, ako Srbi imaju hrabrost da donesu odluke koje potvrđuju njihovu evropsku orijentaciju“, zaključio je Baroso.

Među deset zemalja – članica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, Grčka, Rumunija i Bugarska su članice EU. Hrvatska ima status kandidata i nada se uključenju u evropski blok pre kraja decenije.

„Evropa treba Srbiju kao saradnika na trajnoj stabilizaciji ovog dela Evrope, Srbiju koja će proći kroz svoje unutrašnje prelome i proboje i koja će prepoznati da upravo demokratska Srbija, okrenuta novoj politici, može najbolje štititi interese svog naroda. Evropa treba Srbiju okrenutu budućnosti“, naglasio je Sanader.
Pozdravljajući kandidaturu Crne Gore za članstvo u SEECP, Sanader je pozvao sve zemlje regiona da ubrzaju i ojačaju sve procese koji će dovesti do što skorijeg priključenja Evropskoj uniji i NATO, ali i ekonomskom prosperitetu prostora.
Svi govornici iz uvodnog dela sastanka, među kojima su bili i nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering, predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo i Berns, posebno su naglasili važnost daljnjeg jačanja regionalne saradnje i stabilizacije, kao i ustrajanja na demokratskim procesima i reformama kao uslovima koje je potrebno ispuniti na putu u evroatlantske integracije. U uvodnom delu sastanka govorili su i predsednici vlada Grčke Kostantinos Karamanlis, Bugarske Sergej Stanišev i Slovenije Janez Janša, Kosova Sali Beriša i Makedonije Branko Crvenkovski.
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić upozorio je da je sigurnost i stabilnost regiona još pod znakom pitanja, jer, kako je rekao, „nisu svi narodi doživeli političku katarzu i nisu svi politički vođi odlučili da se okrenu evropskim vrednostima“. On je dodao da se individualizacija krivice i oslobađanje kolektiviteta od odgovornosti nije dogodila u punoj meri. Mesić je upozorio da bi cena takvog ponašanja mogla bti vrlo visoka, jer još u regionu postoje političari „koji u svojim nastupima jasno stavljaju do znanja pretenzije na tuđu teritoriju, čime daju do znanja da nisu spremni da se okrenu Evropi i da ih Evropa ne zanima“, ali nije precizirao na koje se političare te reči odnose.
Među najvažnijim temama o kojima će se raspravljati biće stanje u regionu, razvoj regionale suradnje i sigurnosti, stanje na Kosovu i ispunjavanje kriterijuma za pristup evroatlantskim integracijama. Na današnjem će sastanku, osim službenog potvrđivanja državnog sekretara u hrvatskom ministarstvu spoljnih poslova i evropskh integracija Hidajeta Biščevića kao glavnog sekretara i Sarajeva kao budućeg sedišta Saveta za regionalnu saradnju, biti izglasana i zajednička deklaracija, kao i protokol Povelje o dobrosusedskim odnisma, stabilnosti, sigurnosti i saradnji u jugoistočnoj Evropi.