Povratak na stadion

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Tekst je ohrabrujuci, analiza temeljna, a poruka…..eh, kako za koga. Bojim se da odobravanja biti nece. Cak i dobronamerni su na temu sporta i stadiona u zabludi. I uporni su u tome, do kraja, do danas, zauvek

2. Kao poštovalac vaše književnosti, naročito „Uloge moje porodice….“ i „Priče o zanatima“, veoma se čidim ovom vašem tekstu, mada me fudbal nimalo ne zanima, uptavo zato što je „masovni sport“, a poslednjih decenija i poprište nasilja. Ali i pozorište je takođe bilo „masovna umetnost“, od Evripida pa nsiljalje. No, nije mi jasno, da. otkako ste počeli da imitirate sintaksu Miloša Crnjanskog,niste nigde naišli na podatak da je vaš uzor napisao neke davne godine, iz Pančev u pismu upućenom Anriću, da „igra fuzbal“ i da ga dobro igra“. A i Andrić je često posmatrao ženske košarkaške utakmice na Kalemegdanu, iz samo njemu znanih razloga. Ergo, ne moramo nečim da se bavimo, niti da to volimo, ali ipak, ako ništa, možemo barem da se potrudimo da razumemo u čemu je izazov i lepota neke igre.

   1. I velikani su gresili i bivali u zabludi. Rec je o Crnjanskom, a ne i o Andricu. On je prezirao sport i dobro razumeo zlocudnu prirodu, nasilje, agresiju, primitivizam, kult tela i telesne snage, podele na polove, mrznju koju izaziva i provocira

      1. Ne, dragi gospodine, ili gospođo, neobičnog imena „Zlo i naopako“, Crnjanski jeste „igrao fuzbal“, i jeste to pomenuo i u jednom pismu Andriću , ali je i Andrić posećivao ženske košarkaške utakmice, na Kalemegdnu, a njihova prepiska se čuva u Arhivu SANU, a delimično je i objavljena. U tom smialu, ne grešim, a objavljena je i jedna Andićeva fotografija sa njegovom omiljenom tada mladom igračicom KK, ali možda njegove posete košarkaškim terenima i nemaju veze sa sportom. Ali to je već druga tema.

         1. Njegove posete zaista nisu imale nikakve veze sa sportom. Kao sto se i sami malo napisali, malo sugerisali. I znate da je covek iskreno, ispravno, pronicljivo i kontinuirano prezirao tu telesnu nekulturu i ogoljeni primitivizam

      2. Poštovani, pošto ste se već nadovezali na moj komentar, imam pravo na odgovor, koji sam već poslala, ali nije objavljen. Dakle, ukratko, slažem se da je sport, naročito masovni, odavno izgubio svaki smisao nekog recimo sportskog nadmetanja. Ali nije tu reč samo o „masovnosti“, na koncertu recimo Leonarda Koena, u BGD, bilo je 40.000 ljudi, a niko nije palio baklje, niti iizazvao bilo kakav incident. Ali Anrić jeste voleo utakmice ženske košarke o čemu se možete obavestiti recimo u Arhivu SANU.

3. Poštovani gospodine nisu svi imali novca kao vaša majka da kupi više fudbalskih lopti i devedeset posto ove naše male planete u beskrajnom kosmosu igra i diše kao „Žinga“ i nema prosvitljenost Nabukovu ili ti mudrost Andrićevsku koji je bio veliki ali prikriveni Zvezdaš.Iz duše sve izlazi pa tako i ljubav ka igri a javno okupljanje malome čovjeku je nekada jedini način da se njegov glas vidi i čuje.Žinga će i dalje da se igra dok je vijeka i čovjeka a velike riječi i djela ostavljamo vama intelektualnim nadčovječanskim bičima koji pronađu svoju dušu negdje na kraju ali isuviše kasno.

   1. Veliki gospodin je iskreno mrzeo i prezirao primitivne oblike pucke zabave kao sto je sport, stadioni, urlanje, opijanje, tuce, i sve sto pripada. I bio je potpuno u pravu

   2. Tačno. A iz teksta izbija ogorčenost čoveka koji je u mlađim danima imao dve leve noge.

4. Može li neko da nam kaže kojim jezikom piše ovaj čovjek?