Povratak otpisanih i opravdano uplašenih

Posle petooktobarskih promena 2000. pojedini vrlo aktivni funkcioneri Socijalističke partije Srbije i Jugoslovenske levice bukvalno su nestali s političke scene. Neki od njih su smenjeni, drugi su svojevoljno „digli ruke od svega“ i otišli u biznis, pojedini su ostali lojalni članovi, ali s manje uticaja, dok su neki napustili zemlju. Pojedinci do danas imaju problema sa zakonom. O većini se, međutim, poslednjih godina ništa ne zna.
S obzirom na prilično izvestan povratak SPS-a na vlast, postavlja se pitanje – gde su i šta rade zaboravljeni politički asovi koalicije SPS-JUL i da li imaju ambiciju da zauzmu stare, a možda i isplativije, pozicije.
Branko Branković, predsednik Saveta za međunarodnu politiku i saradnju SPS-a, kaže za Danas da socijalisti još nisu razmatrali pojedinačna kadrovska rešenja, ali i da to nije nikakav problem, jer SPS raspolaže visokokvalitetnim, iskusnim i dokazanim stručnjacima.
– Ako zaista budemo u vladajućoj koaliciji, odluke o rasporedu naših kadrova na pojedine funkcije proći će kroz tri faze. Najpre će Glavni odbor stranke analizirati zajednički koalicioni sporazum i odlučivati o njegovom prihvatanju. Tada ćemo znati sa koliko „brojčano“ funkcija raspolažemo. Predsedništvo i Izvršni odbor stranke, s jasnom slikom o kadrovima koje imaju na raspolaganju, potom će razmatrati pojedinačna rešenja i uputiti predlog Glavnom odboru, koji donosi konačnu odluku – objašnjava Branković.
On takođe naglašava da SPS raspolaže dokazanim kadrovima, bilo da su u pitanju ljudi koji su bili deo vlasti devedesetih godina ili da je reč o onima koji su na rukovodeće pozicije došli posle 5. oktobra. Branković, ipak, poručuje da oni koji su nakon 2000. napustili SPS i prešli u neke druge stranke neće moći da računaju na povratak među socijaliste.
– Posle 2000. napustili su nas mnogi i prešli uglavnom u SRS i DSS. Mnogi su, opravdano, bili i uplašeni i povukli se iz politike, dok je deo ostao dosledan našoj politici i radio na reformisanju stranke. Oni koji su nas napustili zarad položaja i prešli u druge stranke ne mogu se ponovo vratiti. Branislav Ivković i Milorad Vučelić su, na primer, napustili našu stranku, „pljuvali je“ i kritikovali u svakoj prilici. Takvi ljudi sigurno neće moći da se vrate. Mi smo još 1995. napravili grešku i dozvolili Vučeliću da se vrati i tu grešku sigurno nećemo ponoviti. Oni koji su se zbog straha „pasivizirali“ moći će da se vrate samo ako zaista dokažu da su stručni i kvalitetni. Oni, ipak, neće biti u „prvom ešalonu“ koji će činiti samo oni dosledni, koji su bili dovoljno hrabri da ostanu verni SPS-u i u najtežim momentima – naglašava Branković.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova i aktuelni predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih Živadin Jovanović kaže za Danas da je „ostao socijalista, ali da nije politički aktivan“.
– Trenutnu političku situaciju pratim, član sam SPS-a, ali nisam u rukovodstvu koje donosi odluke. Podržavam socijaliste i mislim da SPS treba da realizuje podršku koju je dobio na ovim izborima – ističe Jovanović.
Na naše pitanje da li bi se eventualno vratio u politiku ukoliko mu to iz SPS-a ponude, Jovanović kaže da „nije zainteresovan“. On navodi da je Srbiji potrebna uravnotežena spoljna politika i saradnja sa EU, ali i sa Rusijom, Kinom i SAD.
Bivši predsednik Mladih socijalista Goran Perčević, koji je svojevremeno s Ivicom Dačićem činio deo dueta „Bim i Bam“, kao protivteža onom studentskom „Čeda i Čeda“, već niz godina je generalni direktor spoljnotrgovinske firme Interkomerc. Nekadašnji asistent na Pravnom fakultetu i potpredsednik SPS-a, za koga se govorilo da je i miljenik Mirjane Marković, u razgovoru za Danas ističe da nema ambiciju da se ponovo politički angažuje i potvrđuje da je svoju političku karijeru završio još 1997, kada je izjavio da se „više ne vidi u politici“. On naglašava da je sa svim svojim bivšim partijskim drugovima, ali i ostalim kolegama iz politike, ostao u „odličnim odnosima“ i da se neretko s njima susreće.
Vladislav Jovanović, bivši šef diplomatije SRJ i ambasador u UN za vreme NATO bombardovanja, za Danas potvrđuje da od 1999. nije član nijedne stranke, ali i da je više puta imao priliku da se nađe u ulozi konsultanta i savetodavca rukovodstva SPS-a, ali i nekih drugih stranaka. Do prošle godine, Vladislav Jovanović je bio član Beogradskog foruma za ravnopravnost, a čest je i gost tribina na kojima se analiziraju spoljnopolitičke teme. On, međutim, kaže da se niko od srpskih političkih aktera nije dosad interesovao da li bi bio raspoložen da se ponovo politički angažuje. Jovanović napominje da je on lično očekivao da će takav poziv dobiti i da je uvek spreman da pomogne, ali i da sumnja da će se ponovo politički angažovati, jer su na političkoj sceni Srbije sada „mladi lavovi koji su dovoljni sami sebi“.
O Draganu Tomiću, bivšem predsedniku Narodne skupštine i nekadašnjem direktoru NIS „Jugopetrol“, zna se samo da živi na Vračaru i da nema funkciju u partiji. Gorica Gajević, nekada generalna sekretarka SPS-a i potpredsednica Veća republika Skupštine SRJ, danas ima advokatsku kancelariju u Raškoj. Iako je i dalje član SPS-a, od 5. oktobra 2000. drugarica u šanelu, kako su je zvali, uopšte nije uključena u rad ove stranke. Poznata kao „socijalistkinja sa milion funkcija“, sada se ne pojavljuje u javnosti, a komunicira samo s najužim krugom prijatelja.
Dragomir Tomić, nekadašnji ministar u Vladi Srbije, a potom i potpredsednik u kabinetu Mirka Marjanovića, višedecenijski je predsednik kompanije Simpo iz Vranja. Upućeni tvrde da je odmah nakon promena 2000. prestao da podržava SPS i okrenuo se – onima koji su na vlasti. O Željku Simiću, tadašnjem ministru kulture, zna se da je nakon petooktobarskih promena napustio SPS, te da se potpuno povukao iz političkog života, povremeno se samo oglašavajući u intervjuima ovdašnjim ženskim časopisima. Nekoliko godina nakon afere u kojoj je bio optužen za krađu, između ostalog, Roleksa, dva zlatna sata i korišćenih parfema, objavio je i knjigu „Lopovska posla“, a bio je i glavni lik u knjizi svoje bivše žene.
Ministarka kulture u Marjanovićevoj vladi Nada Popović-Perišić danas je dekan Fakulteta za medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum. Bivši predsednik republičke Vlade i predsednik Savezne skupštine Radoman Božović, kako saznajemo, ima turističku agenciju Bankor turs i brokersko-dilersku kuću B&C investments u Novom Sadu i dobro zarađuje, a do nedavno je predavao na jednom podgoričkom fakultetu. Dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici Stevan Vasiljev uručio mu je otkaz 2004.
Osim na internet forumima, posle 5. oktobra gotovo da se nigde ne pominju imena ondašnjih „vedeta“ televizijskog novinarstva Milorada Komrakova, Spomenke Jović, Tatjane Lenard i ostalih. Nezvanična lustracija stigla je, čini se, samo bivšeg glavnog urednika informativnog programa RTS-a Komrakova, koji je raspoređen na poziciju samostalnog referenta na predajniku u Zvečkoj kraj Obrenovca. Sud časti UNS, koji nikad ranije nije izrekao takvu presudu, isključio je svog dotadašnjeg predsednika Milorada Komrakova iz ove organizacije decembra 2000. Ime prve zvezde RTS-a Spomenke Jović, tada pomoćnice urednika informative, pominjalo se u različitim kontekstima, a najčešće u aferi oko stana koji je dobila na korišćenje kao „deficitarni“ kadar na poziciji na kojoj je bila, a koji je potom otkupila po nerealno niskoj ceni. Ništa manje poznata Tatjana Lenard, prema nezvaničnim informacijama, živi u „neprijateljskoj“ EU, tačnije u Nemačkoj.
Za saveznog ministra za telekomunikacije u Vladi Momira Bulatovića, sekretara Direkcije i portparola JUL-a Ivana Markovića govorilo se da je bio najveći „kontrolor novinara u Srbiji“. Posle 5. oktobra izbačen je iz partije. Goran Matić, takođe „julovac“ i savezni ministar za informisanje, vratio se u rodnu Sremsku Mitrovicu. Komšije ga viđaju kako povremeno ide u prodavnicu, a nedavno je gostovao na jednoj novosadskoj televiziji.
Među profesorima Beogradskog univerziteta bilo je takođe socijalističkih kadrova, koji su na različite načine učestvovali u tadašnjoj vlasti.
Vladan Kutlešić bio je od 1990. Miloševićev savetnik za ustavno-pravna pitanja i pregovarač u Rambujeu. Danas je redovni profesor na Fakultetu političkih nauka, na predmetu Osnovi prava.
Poslednji angažman u vlasti Ratko Marković ostvario je kao potpredsednik Vlade Srbije do 2000, a i dalje radi kao redovni profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Savet Beogradskog univerziteta je 2003. objavio odluku Suda časti kojom se javno osuđuju svi akteri donošenja i sprovođenja Zakona o univerzitetu iz 1998. Na prvom mestu je ime Mirjane Marković, profesora sociologije na Geografskom fakultetu i predsednice Direkcije JUL-a, partije koja je na BU delovala kroz Komitet univerzitetske levice, uprkos zakonskoj zabrani partijskog organizovanja na Univerzitetu. U pomenutoj odluci Suda časti je naveo da nekoliko desetina profesora ne zaslužuju da budu članovi akademske zajednice jer su aktivno učestvovali u donošenju i sprovođenju tog zakona. Navedena su i sledeća imena: Ratko Marković, Milovan Bojić, Vojislav Šešelj, Jovo Todorović, Branislav Ivković, Jagoš Purić, Predrag Đordević, Maja Levi-Jakšić, Nikola Ristić, Vlada Teodosić i Radmilo Marojević. Biće zanimljivo videti da li će se neko od ovih socijalističkih stručnjaka pojaviti u kadrovskim kombinacijama prilikom formiranja Vlade Srbije, kao i nakon toga, kada počne „raspodela plena“ u državnim institucijama i javnim preduzećima.