Francuska desničarska vlada Ujedinjenog narodnog pokreta (UMP) trudila se od 2007. da vrati 40-časovnu radnu nedelju umesto 35-časovne, koju je 1997. uvela socijalistička vlada. Još tokom kampanje za izbor predsednika države 2007. i po dolasku na vlast, Nikola Sarkozi je želeo da produži 35-časovnu radnu sedmicu.
On je zahtevao povratak na četrdesetočasovnu nedelju. Obećavao je povećanje kupovne moći i standarda građana pod sloganom „Radite više da biste zaradili više“. Standard i kupovna moćstanovništva nisu povećani. Kritičari predsednika Sarkozija i njegove vlade govore da se izborni slogan pretvorio u „Radite više da biste bili plaćeni manje“. Kao argument za to, navedena je svetska ekonomska kriza, opravdanje koje mnogi danas širom sveta koriste da bi opravdali predizborna obećanja.
Međutim, zbog drastičnog smanjenja prodaje automobila i krize u automobilskoj industriji, koja direktno ili indirektno zapošljava gotovo deset odsto radno sposobnih, slanja većeg broja zaposlenih na višenedeljne „tehničke odmore“ sa 60 odsto plate, kao i zatvaranja pogona i otpuštanja zaposlenih, vlada se okrenula donedavno toliko nepopularnoj 35-časovnoj radnoj nedelji. Bernar Vivije, direktor Visokog instituta rada, primećuje: „Vlada je pronašla korist u tridesetpetočasovnoj radnoj nedelji, danas preduzeća smanjuju otpuštanja vraćajući se skraćenom radu. Vladi naklonjen Figaro piše da ministarstvo rada, koje vodi Ksavije Bertran, „skrušeno priznaje“ da svojevremeno uvedena skraćena radna nedelja „omogućava preduzećima da organizuju elastičnije rad tokom godine, kako bi se prilagodila zahtevima tržišta“.
Sve velike kompanije, koje su prethodno ukinule zaposlenja na određeno vreme i prekovremene sate, vraćaju se 35-časovnoj radnoj nedelji pre nego što pribegnu delimičnom otpuštanju. Analitičari primećuju da je korist od skraćene radne nedelje ipak „ograničena“, i da će ukoliko se nastavi ekonomska kriza biti novih otpuštanja. „Ironija sudbine jeste da kompanije pribegavaju skraćenoj radnoj nedelji kao amortizeru krize“, ocenjuju sindikalne vođe, dodajući da je svojevremeno zahvaljujući skraćenoj radnoj nedelji značajno povećana zaposlenost. Skraćenu radnu nedelju uvela je socijalistička vlada, čiji je predsednik bio Lionel Žospen, u cilju povećanja zaposlenosti. Skraćenje je svojevremeno bilo pravdano i opštim progresom, tendencijom smanjenja radne sedmice, još iz doba sindikalnih borbi krajem devetnaestog veka i automatizacijom industrijske proizvodnje, da bi danas bila opravdana krizom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
