Povratak u nacionalizam

Nataša Kandić: Koji su stavovi opozicije prema suočavanju sa prošlošću, Kosovu, dobrosusedskoj saradnji. Kako reaguju oni koji sebe nazivaju demokratskom opozicijom kada se pomene da bi Kosova trebalo da dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama. Ne možemo da nađemo nijednog koji bi rekao da posle 20 godina treba priznati realnost.

To je u interesu 100.000 Srba koji su ostali na Kosovu. Jer, neprijateljski odnos Srbije prema Kosovu, stalne pretnje da će Srbija uraditi ovo ili ono uvek se prelamaju preko leđa tih ljudi. Čini mi se da ima puno laži u vezi s našom demokratskom opozicijom. Vesna Pešić je vrlo tačno rekla da dokle god u Srbiji rukovodeća ideja bude ideja o svesrpskom ujedinjenju – Srbija će biti remetilački faktor na ovim prostorima. Predsednik i premijerka – da ne govorim o ministru odbrane koji to valjda i noću govori – poručuju da je Srbija obavezna da zaštiti prava Srba gde god oni žive, a ta prava su po njima ugrožena.

Opet priča o svesrpskom ujedinjenju. Tako smo počeli 1991, u tom znaku su bili svi ratovi. Nakon 2000. činilo se da je to napušteno, da počinje osvešćivanje, priznavanje činjenica. Masovne grobnice su nam tada bile pred očima. Sve je to, međutim, kratko trajalo, usledio je povratak svesrpskom ujedinjenju čemu svedočimo i ovih dana.

Balša Božović: Ne možemo narednih nekoliko godina da rušimo Aleksandra Vučića da bi posle toga 10 godina potrošili da rušimo Boška Obradovića. Nije samo reč o njegovom odnosu prema Mladiću i Karadžiću, pogledajte kakav je njegov odnos prema Nediću i LJotiću.

Mislim da Demokratskoj stranci nije mesto u Savezu za Srbiju. Ja sam to nekoliko puta otvoreno rekao, poslednji put kada je Boško Obradović za profesora Mićunovića rekao sve ono što je Šešelj za njega govorio svih ovih 30 godina. Šešeljizam se očigledno zapatio i u takozvanoj opoziciji. Takva opozicija ne može da našteti Vučićevom režimu.

Naprotiv, ona mu čini veliku uslugu. Demokratska stranka, ukoliko želi da preživi, mora da nađe svoj politički put, mora da vrati svoj identitet koji se potpuno izgubio u poslednjih godinu i po dana. Mora da se odvoji od Saveza za Srbiju i nastavi samostalno.

Kandić: Kada je 2005. na televiziji objavljen snimak streljanja bošnjačkih mladića iz Srebrenice koje su izvršili Škorpioni, otkriveno je drugo lice Srbije.

Tada je na stotine ljudi zvalo Fond za humanitarno pravo, govorilo se o tome, davalo nam podršku. Pratilo se suđenje Škorpionima i javnost je bila nezadovoljna kada je jedan od optuženih pripadnika Škorpiona dobio kaznu od pet godina. To vreme trajalo je otprilike do 2011. Onda se krenulo putem koji je Srbiju doveo do sadašnje situacije kada vladavina prava više ne postoji, kada se vlast oglušuje o zahteve Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju.

Isključivo se govori o zločinima nad Srbima na način koji nema veze sa činjenicama. Govori se napamet o hiljadama i hiljadama ubijenih Srba. Ovih dana je povodom obeležavanja 12. godišnjice nezavisnosti Kosova, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju izjavio da se proslavlja nezavisnost države koja je nikla na temeljima nepravde, otimačine i progona srpskog naroda.

Rekao je da „slike ubijenih i nestalih Srba predstavljaju ličnu kartu takozvane države Kosovo“. On to kaže, a vrlo dobro zna šta su radile vojska i policija Srbije čiji su pripadnici ubili 7.000 albanskih civila za vreme NATO bombardovanja. To su činjenice koje je utvrdio Haški tribunal.

Božović: Mislim da je u nedostatku jasne politike i jasnog vrednosnog sistema na delu populizam. To je najlakši i najjeftiniji način da se priđe biračima. Ponovo se relativizuju zločini i jačaju tenzije u regionu, posebno tamo gde žive Srbi. S velikom zebnjom posmatram dešavanja u Crnoj Gori.

Ne možemo se praviti da ne vidimo šta se dešava u Republici Srpskoj. Mislim da iza svega stoji velika pljačka državnih resursa. Nacionalizam je najjeftiniji način da jedna kriminalna politička kvazi elita ostane na vlasti. To se Srbiji već jednom dogodilo. Zaista ne bih voleo da nam se ponovi ista greška.

Kandić: U opoziciji postoje oni koji su nekada podržavali Deklaraciju o Srebrenici i pomogli da se ona donese. Ali su izgubili volju da bilo šta rade u tom smislu, jer vide da je potpuno promenjena klima. Da neko danas postavi pitanje o ratnim zločinima ili o masovnoj grobnici u Batajnici – najveći deo medija to ne bi preneo.

Preneli bi televizija N1 i dnevnik Danas, za druge ne postoji ta tema. Ja više ništa ne očekujem. Pomirila sam se s tim da je Srbija potpuno izgubljena. Srbija je remetilački faktor u regionu, ponovo jača ideologija svesrpskog ujedinjenja. Govori se o ugroženosti Srba u susednim državama i potrebi da se oni zaštite.

Ta navodna zaštita dovela je do toga da su 1995. Srbi u kolonama morali da napuste Hrvatsku. Šta je sledeće? Da li će i preostali Srbi sa Kosova da krenu u kolonama u Srbiju. Situacija je alarmantna.

Nije samo problem u tome što opozicija ćuti, prećutkuje i zaboravlja prošlost, nego što se tako ponaša i veliki broj intelektualaca. Ako se ne pobunimo, ako ne dignemo glas, onda predajemo Srbiju nacionalistima i fašistima kojima je cilj da je potpuno opljačkaju, da sve prenesu u privatne ruke, dok će ostali tumarati u beznađu i siromaštvu.

Božović: Kad je reč o odnosu prema ratnim zločinima nema, nažalost, razlike između vlasti i većeg dela opozicije. Izdvojio bih Demokratsku stranku. Mislim da ona čvrsto stoji iza svega za šta se zalagala u prošlosti. Potrebno je da se napravi evropski, demokratski blok u kome će Demokratska stranka da sarađuje sa strankama i pokretima koji dele njene vrednosti.

Nataša Kandić: Ako opozicija dopušta promociju Šešeljeve knjige u sali opštine Stari Grad, onda to znači da ima nekakve koalicione odnose sa njegovom strankom. Klima je promenjena.

Zar je Dodik političar koji treba da bude uzor nekome u Srbiji? Ova zemlja neće imati budućnost dok se ne pojavi političar sa vizijom Srbije kao demokratske države. Nije Srbija pozvana da uređuje odnose Srba u Hrvatskoj. Srbi u Hrvatskoj imaju svoju državu, a Srbija može na pozitivan način da im pomogne. Srbija ne treba da se meša u unutrašnje stvari Crne Gore, da podržava borbu za „srpske svetinje“ i da šalje vladin avion po srpske ekstremiste iz Crne Gore.

Božović: Ima onih koji samo zavide Vučiću što je na vlasti i ne žele da menjaju stvari u Srbiji. Drugi deo opozicije smatra da su nam potrebne suštinske promene.

Mislim da će se vrlo brzo videti ko će preuzeti palicu moderne, demokratske i evropske Srbije. Nisam toliko pesimističan kao gospođa Kandić. U regionu ima velikih problema, ali se dešavaju i neke pozitivne stvari. Siguran sam da pobeda Zorana Milanovića u Hrvatskoj nagoveštava drugačiju političku klimu u regionu. Veliki su problemi i veliki su izazovi, ali verujem da će teška vremena iznedriti novu politiku i nove lidere.