“Odmrzavanje” vojnog roka bi oživelo i pojedina dela protiv vojske: Za izbegavanje obaveze i do osam godina zatvora

Jedan od onih koji je reagovao je i Šaip Kamberi, predsednik Partije za demokratsko delovanje. Kamberi je na društvenim mrežama napisao da bi obavezno služenje vojnog roka bilo neprihvatljivo za albansku zajednicu u Preševskoj dolini.

On je istakao da Albanci iz Medveđe, Bujanovca i Preševa moraju odbiti takav zahtev Srbije za služenje vojske dodajući da se radi o “strateškom marketinškom potezu” predsednika Srbije.

„Srbiji danas ne preti nijedna susedna država, naprotiv, slučaj od 24. septembra prošle godine u Banjskoj pokazao je narušavanje integriteta susednih država i ko je na meti agresora. Regionu je potreban mir i napredak, inače nas ove ratnohuškačke odluke vraćaju samo u devedesete“, poručio je Kamberi.

Kamberijeva sugestija ukazuje na to koliko kompleksno je pitanje “odmrzavanja” obaveznog služenja vojnog roka. Jer vraćanje ove obaveze oživelo bi i niz krivičnih dela koja nikada nisu brisana.

Tako se u Krivičnom zakoniku navodi da će onaj ko se bez opravdanog razloga ne odazove pozivu za izvršenje obaveze služenja vojnog roka ili izbegava prijem poziva za izvršenje te obaveze, biti kažnjen novčano ili do jedne godine u zatvoru.

Svaki sledeći stav vuče sa sobom ozbiljnije kazne. Tako izbegavanje obaveze sakrivanjem može da odvede nekoga na izdržavanje trogodišnje zatvorske kazne. Napuštanje zemlje da bi se izbegla vojna obaveza bi po povratku košala do osam godina u zatvoru.

Najzad, podsticanje više ljudi da izbegnu obavezu, može da bude sankcionisano sa 12 godina iza rešetaka. Olakšavajuća je okolnost da svako ko je izbegavao obavezu, a naknadno se prijavi nadležnim organima može i da izbegne kaznu.

Advokat Vuk Tufegdžić, nekadašnji sudija vojnog suda, ističe da su u sudskoj praksi ljudi slati na zatvorske kazne zbog izbegavanja vojne obaveze. Uz ogradu da lično podržava povratak obaveznog služenja vojske, on naglašava da će pre toga predstavnici vlasti morati da reše više pravnih nedoumica.

– Jedna od njih se svakako odnosi na to da li će obaveza da važi za oba pola ili isključivo za muškarce. Ako bude za oba, da li će postojati zasebne kasarne ili mešovite. Tu je i pitanje prigovora savesti koji je garantovan Ustavom, pa je važno definisati da li će da bude opet omogućeno civilno službenje vojnog roka ili će biti u pitanju klasično služenje, ali bez dodira sa oružjem, ističe Tufegdžić.

Ova, ali ni brojna druga pitanja još uvek nisu odgovorena. Vraćanje obaveznog služenja vojnog roka predstavnici vlasti spominju već nekoliko godina unazad. Ipak, cela priča je dobila na težini nedavno kada je ministar odbrane Miloš Vučević izjavio da su Generalštab Vojske Srbije i Ministarstvo odbrane poslali zvaničnu inicijativu predsedniku Srbije sa predlogom da se obaveza “odmrzne”. Obavezno službenje vojnog roka bilo je na snazi do 2011. godine.