Povređeni radnici Fabrike vode u Zrenjaninu ostali bez lečenja

Jovan Milekić i njegov kolega Aleksandar Vojnić, koji su nastradali na radnom mestu u eksploziji metana 14. decembra prošle godine, 22. oktobra izgubili su mogućnost rehabilitacije u Banji Rusanda u Melencima jer je istekao pravni osnov za njihovo zbrinjavanje. I ne samo da ne mogu na rehabilitaciju, već ne mogu nikakav vid lečenja da priušte jer niti imaju osiguranje, niti imaju prihode da na drugi način obezbede sebi zdravstvenu negu.

Njima je većinski vlasnik Fabrike vode, izraelski investitor, zbog problema sa osiguranjem izašao u susret u julu i uplatio im tri meseca osiguranja pa su mogli na operaciju ali sada je osiguranje isteklo i uprkos brojnim molbama i mejlovima koje direktor fabrike šalje vlasnicima, odgovora više nema.

Kako Milekić objašnjava za Danas, on misli da su izbačeni sa lečenja jer su pokretanjem predstečajnog postupka u fabrici izgubili mogućnost da bilo kome, pa i njima, uplate osiguranje.

– Po zakonu, pošto smo stradali na radnom mestu u pitanju je povreda na radu koju poslodavac treba da nadoknadi u punom iznosu. Međutim, poslednja plata je bila u maju i od onda do sada nemamo ni dinara prihoda. Poslednji dan zdravstvenog osiguranja za nas je bio 30. septembar, kolega i ja smo prinuđeni da prekinemo lečenje. Ni ostalim radnicima iz fabrike nije uplaćeno osiguranje a kada je pokrenut predstečajni postupak na zahtev Erste banke, prestala je svaka mogućnost da osiguranje dobijemo. Kako sam čuo, Erste banka će platiti nagradu stečajnom upravniku od million dinara a za nas nema da se uplati osiguranje – objašnjava Jovan Milekić.

Povređeni radnici zrenjaninske Fabrike vode, koja ne radi od eksplozije, zadobili su teške opekotine opasne po život zbog čega su mesecima na posebnom režimu lečenja.

Operisani su na VMA, najteže povrede su na rukama i šakama. Kako kažu, težak period sa živim ranama i privremenim slepilom je iza njih, ali ni ovo sada, kako kažu, nije put bez trnja.

Jovan Milekić je, kako objašnjava, do sada imao dve operacije leve šake, rađena je transplatacija kože. Ruke se slabo oporavljaju, nagore je stradao kažiprst leve ruke.

Nakon operacija je započeo rehabilitaciju koja bi trebala da traje dve godine. Zbog toga je odlazio u Banju Rusanda, kako bi vežbama povratio funkciju prstiju ali sada ne može ni tamo.

– Ne možemo nas dvojica u banju jer nema više osiguranja. A treba da odemo 27.oktobra u Beograd na kotrolu. Treba da idemo na VMA a ja sam trebao da zakažem novu operaciju, ali pošto nemam overenu knjižicu, ja to ništa neću moći da uradim – objašnjava Jovan Milekić.

Kaže da ne mogu ni da daju otkaz pa da sami uplate osiguranje  i da su zbog svega u bezizlaznoj situaciji.

– Otkaz bi dali svi radnici tamo jer ne primaju platu od maja i nemaju osiguranje ali ne mogu jer nema ko da im potpiše rešenje – tvrdi Milekić.

Prema neznavaničnim informacijama, o statusu povređenih radnika i regulisanju njihovog zdravstvenog osiguranja bilo je reči pre dve nedelje u lokalnoj samoupravi u Zrenjaninu ali od tada do datuma njihove kotrole na VMA problem nije rešen.

Fabrika vode, o kojoj je Danas pisao, nalazi se u postupku izrvšenja pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu jer je Erste banka pokrenula založno pravo i želi da prodajom fabrike naplati svoje dospele obaveze.

Erste banka pokrenula je i zahtev za uvođenje stečaja pred Privrednim sudom u Zrenjaninu ali je ubrzo obustavila ovaj postupak, uz objašnjenje da je previše skupo i da dugo traje.