Paprici, paradjzu, lubenicama, dinjama i ostalom povrću koje je poreklom iz toplih krajeva, žarko vreme prija i doprinosi kvalitetu. Sa salatom, kupusnjačama, paradjzom i ostalim povrćem hladnijih predela, kako objašnjavaju poljoprivredni stručnjaci, situacija je drugačija i njihov rod zavisi od toplijeg vremena.
Povrtari, međutim, upozoravaju na neprihvatljivo niske cene njihovih proizvoda i to im je sada najveći problem. U Srbiji, prema podacima Pruvredne komore Srbije, ima oko 300.000 hektara pod povrćem. Najveći deo površina, oko 90.000 hektara, pod krompirom je. Slede paradajz, kupus, paprika, crni luk, grašak, boranija i pasulj. Na području opštine Golubac pod povrćem se nalazi oko 900 hektara.
Uz ovako visoke temperature, paprika i paradajz mogli bi da postignu veoma dobar kvalitet, naravno uslov je zalivanje. Povrtari Braničeva kažu da upravo zalivanje stvara problem.
– Situacija je kritična – kaže povrtar iz Braničeva Miloje Milovanović. – Jedno slabije zalivanje po hektaru me košta oko 50 evra, a ni tada ne postižem neki veliki efekat. Samo za seme krompira, paradjza i kupusa, dao sma 800 evra. Krompir sam prskao nekoliko puta da bih ga zaštitio od zlatice. Krompir na pijacama u Golupcu, Velikog Gradištu i Kučevu prodajem po 15 dinara za kologram i, što je još gore, niko ga i ne traži.
Sa kupusom i paprikom je slično – dodaje Milovanović. Lepo je rodio, ali ne ugrožavaju ga toliko vrućine koliko nedostatak kupaca.
– Iako je vreme da ga sečemo i prodajemo, to ne radimo, jer nema pravih kupaca – kaže Miloje. – Za manje od dve tone ne isplati mi se da uzimam radnike, kupujem vreće i ulazim u njivu. Od kad je sezona počela, niko nije tražio više od 500 kilograma.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
