Povrtari i voćari: Prvo zatvaranje pijaca, a onda i vremenske nepogode (VIDEO)

Zeleniš po plastenicima i poljima stiže, a nema se gde ni ponuditi ni prodati. Pokušali su i država i privatne inicijative da organizuju onlajn prodaju, ali digitalizacija i inovacija ovog puta se nisu pokazali preterano uspešnim rešenjem problema.

I dok su pijace koje su na otvorenom zatvorene, narod je nateran u redove po supermarketima kako bi se snabdeo, najčešće za celu nedelju. Potez koji je tada bio nelogičan, a ni sada nije ništa razumljiviji.

Žarko Ilin, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na odseku za povrtarstvo, ističe da je zatvaranje pijaca uništilo male i srednje povrtare.

“Veliki su uspeli koliko-toliko preko lanaca supermarketa da snabdevaju tržište, ali malima su pijace glavni izvor gde mogu robu da ponude i dođu do nekog novca. U povrtarstvu su izuzetno velika ulaganja i do 10 puta veća nego u bilo kom drugom sistemu proizvodnje, pogotovo u ratarstvu. Kada je pristigla gomila različitih vrsta povrća, bilo iz zaštićenih prostora kao što su plastenici, bilo sa otvorenog polja, a njima pijace zatvorene i nemaju gde robu da ponude. Lepa je ta inicijativa sa internet prodajom, ali to nije baš uspelo. Ne možete vi da sednete u kola i odete u Leskovac da se snabdete. To su dobre stvari i treba ih razvijati, ali nije moglo obezbediti prihode poljoprivrednicima. Mi smo čekali u redovima ispred megamarketa, a nismo mogli da odemo na pijacu”, ocenjuje Ilin dodajući da je profesionalnim poljoprivrednim proizvođačima naneta ozbiljna šteta.

Snalazio se ko je kako umeo i u zavisnosti od toga šta gaji, vanredna situacija je različito pogađala povrtare i voćare. Snežana Maksimović iz Zaklopače dok stoji za tezgom sa breskvama kaže da je njih spasilo to što su prodavali zimske jabuke keteringu.

“Da nije bilo toga ne znam kako bismo preživeli. Sada se situacija oporavila, ali nije to to. Ovo vreme je za voće katastrofa. Jagode su prošle, ali i njih je pogodilo i nisu bile baš kvalitetne, a sada su trešnje pogođene. Kajsija isto nije rodila. Jedino su rodile breskva, kruška i jabuka, ako ne bude još nevremena i grada”, kaže ona.

Takođe, za male poljoprivrednike nikakve pomoći države nije bilo.

“Dobili smo subvenciju 4.000 dinara po hektaru kao i prošle godine i to je to”, kaže Maksimovićeva.

Šta je najteže pogođeno nevremenom lako je prepoznati po cenama. Kajsije su po 300 dinara za kilogram, a maline i 400 dinara. Da ne izgleda baš nedostupno, vešti prodavci su se snašli pa su smanjili količine. Maline se prodaju u čašama po 250 grama pa jedna košta 100 dinara. Tako ne izgleda toliko skupo. Opet, žale se prodavci da narod nema para.

Vladana Hamović, agroekonomista, podseća da je posle vanrednog stanja naišlo nevreme.

“Malinjaci su upropašteni, a to je roba koja nam najbolje ide u izvozu. Nije lako, taman posle jedne nepogode čovek digne glavu, kad evo druge. To će se odraziti na cene jer pri maloj ponudi cene rastu. Ali možda to i ne opravdava tolike cene, jer bi sada proizvođači  hteli da od onog što im je ostalo nadoknade štetu, pa su onda još više cene. A s druge strane, znamo kakva nam je kupovna moć, pa je sve skupo. Ne znam kako će izaći na zelenu granu”, zaključuje ona.

Neki drugi voćari su malo bolje prošli. Dragana Petrović iz Zaklopače gaji jagode i višnje. Kiše su ozbiljno pogodile trešnje koje lako ispucaju i teško se beru, ali su marele otpornije.

“Nismo radili dok je bila zatvorena pijaca, ali kad je krenulo ljudi su jedva čekali da dođu. Vole ljudi pijacu, imaju svog prodavca, stanu da popričaju. Mi gajimo voće i taman što je prošla korona stigle su jagode. Nije nas puno pogodilo, jer su stigle pre kiše. Trešnjama je kiša jako smetala. Sve su ispucale i ne mogu ni da se beru”, kaže ona dodajući da njih nije puno pogodilo zatvaranje pijaca, ali da su stradali povrtari.

Opet, kako koji. Suzana Stojanović iz Leskovca gaji paradajz i krastavac i kada pijace nisu radile, oni su radili u polju. Taman kada je rod došao situacija se koliko toliko smirila i kupci se opet muvaju među tezgama.

“Mi gajimo paradajz i krastavce i dok je bilo vanredno stanje proizvodnja je bila u toku. Mi smo radili tako da smo manje osetili krizu”, kaže ona.

Drugi su se snalazili kako su znali i umeli. Mlekarka sa Banjičke pijace kaže da je za vreme vanrednog stanja i zatvaranja pijaca, zakupila lokal preko puta pijace, jer “šta da radim sa 200 litara mleka svaki dan”.

Tek što je prošao prvi talas (ili bar prvi vrhunac prvog talasa) epidemije korone, kad je u junu nebo odlučilo da potopi svet, kako bi to rekao poznati naš kantautor.

Ilin ističe da vremenske prilike sa agronomskog stanovništva nisu povoljne za poljoprivredne proizvođače i agronome s obzirom na veoma prohladno vreme tokom maja, zatim prohladno sa obilnim padavinama tokom čitavog juna.

“Takvo vreme je izuzetan preduslov za pojavu prouzrokovača bolesti. U prvoj polovini juna za pojavu plemenjače, a u drugoj polovini treće dekade juna bakteriozu kod većine povrtarskih kultura. Profesionalni proizvođači su suočeni sa mnogo većim troškovima za sprovođenje redovnih mera nege i zaštite bilja. Sad očekujemo da sine sunce, jer povrće voli veliki broj sunčanih dana, sa velikom radijacijom. Povrću ne odgovaraju velike količine padavina, jer mi povrću dodajemo potrebnu vodu specijalnim postupkom, gde se sa vodom dodaju i potrebne količine hraniva. Na otvorenom polju sada nam je važniji što veći broj sunčanih dana”, objašnjava Ilin.

Računica kaže da je povrtarstvo najisplativija grana poljoprivrede, ali po površinama i dalje daleko zaostaje za ratarstvom.

“Deset najvažnijih povrtarskih vrsta se proizvodi na 72.000 hektara i tome treba dodati 44.000 hektara krompira, a u baštama u ruralnim sredinama ima još oko 48.000 hektara povrća”, kaže Ilin.

Prema nejgovim rečima, proizvodnja povrća možda jeste 10 puta skuplja od ratarske proizvodnje, ali se do 30 puta više može zaraditi po jedinici površine. Ali se oko povrća radi 365 dana u godini za razliku od ratarske proizvodnje gde je to svedeno do 10 dana godišnje. Čisti prihod od povrća može biti od 5-6.000 evra do 30.000 evra po jedinici površine na otvorenom polju u zavisnosti da li se prodaje sveže ili prerađeno. Na zaštićenom polju su veća kapitalna ulaganja, ali je još veći dohodak”; napominje on.

Da bi jedna četvoročlana porodica živela od povrtarstva potrebno joj je najmanje od tri do pet hektara otvorenog polja ili oko 3.000 kvadrata zaštićenog prostora gde će imati smenu dve ili tri vrste u toku godine.

“Mi smo nažalost još ratarska zemlja, pa nismo počeli da cenimo zemljište kao što to rade u EU i drugim razvijenim zemljama”, kaže on dodajući da su intenzivne grane poljoprivredne proizvodnje kao što su povrtarstvo i voćarstvo, svuda u svetu, pa i kod nas sa ekonomskog stanovništa je izuzetno značajne.