Požar privremeno ugašen

Posle deset dana protesta studenata Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) školarina na ovom fakultetu smanjena je sa 150.000 dinara na 100.000, jer se Ministarstvo prosvete obavezalo da fakultetu uplati novac koji će „pokriti“ nastalu razliku. Ministar prosvete Slobodan Vuksanović, prilikom potpisivanja ovog dogovora, rekao je da je visina školarine jedinstvena u svetu i da je Ministarstvo, želeći da izađe u susret studentima, ovaj potez napravilo mimo ugovora o finansiranju koji tek treba da potpišu Univerzitet umetnosti i Vlada.
Međutim, smanjenje školarine bio je samo jedan od razloga zbog kojih studenti nisu pohađali nastavu. O ispunjenju preostalih zahteva pregovaraće uprave fakulteta, rektorata i studenti. Od ovih pregovora zavisi da li će se studenti vratiti u ateljee.

Gde su kameni blokovi

– Student slikarstva je primoran da sav materijal i pribor za rad kupuje sam. Ako je na budžetu, za njegovo studiranje Ministarstvo uplaćuje novac. Mi postavljamo pitanje gde odlazi taj novac, kada sam sebi moram da priuštim platno i boje. Slikari nemaju sopstvenu zgradu i ateljee. Postoji zgrada koja je u vrlo lošem stanju, zastarela je oprema i loša je raspodela materijala. Na svakom odseku postoji lista troškova, a na njoj se nalaze stvari za koje ne znamo gde su i šta podrazumevaju. Na vajarskom odseku, gde odlazi najviše novca, prijavljeno je da treba da se dobije deset kamenih blokova na kojima studenti treba da rade, a dobijeno je četiri bloka – objašnjava Miletić. On dodaje da je nedopustivo da se školarina određuje na osnovu duga fakulteta, a ne prema potrošnji materijala.

– Studenti specijalizanti žele da znaju bar početnu definiciju onoga šta će biti s doktorskim studijama. Rešavanje tog pitanja lebdi u vazduhu. Ostalo je i pitanje prelaska na budžet svih koji steknu uslove za to. Postoji velika mogućnost da se i to reši – rekao je za Danas Miloš Miletić, student prve godine grafičkog smera FLU i predstavnik studenata u protestu, istovremeno ne potvrđujući da će studenti danas prekinuti protest. On je dodao da je pitanje loših uslova rada na fakultetu samo delimično rešeno time što će Ministarstvo finansirati fakultet.

Elitni studenti

Broj studenata koji upisuje Fakultet likovnih umetnosti nije visok, što je za mnoge obrazloženje za tvrdnju da ovo nije fakultet za sve. Prošle godine upisalo ga je 27 budžetskih i 23 samofinansirajuća studenta, i to 17 budžetskih i 15 samofinansirajućih brucoša na slikarskom odseku i po pet studenata o trošku države na grafičkom i vajarskom odseku, dok je po četiri studenata upisalo ove odseke o svom trošku.

– Čast je biti student Fakulteta likovnih umetnosti. Ne može svako da bude slikar. To je fakultet samo za odabrane i najtalentovanije. Zbog toga oni taj krst treba da nose sa svešću da su elita jedne nacije, a mi smo tu da im pomognemo – rekao je za Danas Slobodan Vuksanović, ministar prosvete

Nikola Vukosavljević, dekan FLU, potvrdio je da studenti rade u lošim uslovima, jer su zgrade fakulteta na tri lokaciju u Beogradu u vrlo lošem stanju. On nije mogao da da najprecizniji odgovor na pitanje šta studenti plaćaju svojom školarinom.
– Novac koji država izdvaja odlazi na modele i ne znam na šta sve još. Međutim, on ne prati poskupljenje usluga grejanja i telefona. Već nekoliko godina posle 2000. naš standard je sve niži. Vajari dobijaju materijal, gips i glinu, nešto materijala sami plaćaju ukoliko hoće da naprave nešto bolje. Slikari dobijaju natron, odnosno vrstu grubog papira na kojem se crtaju veliki crteži, ali ne dobijaju ni boje ni platno. Studije vajarstva najskuplje su i zbog prostora i zbog materijala. Vajari moraju da imaju veći prostor koji ne podrazumeva samo kvadraturu nego i kubaturu, jer vajar mora da ima 23 kvadrata i visok atelje, dok je slikaru potrebno četiri kvadrata za rad. Radimo u vrlo skučenom prostoru, a kada bismo ga imali dovoljno upisivali bismo i više studenata na svim smerovima – rekao je Vukosavljević.
Iako je požar oko protesta studenata delimično ugašen, ostaje pitanje koliko će vremena biti potrebno da fakultet ponovo dospe u dugove i bude primoran da poveća školarinu. Na to pitanje Vukosavljević odgovara da „nije dobro da se takve stvari rešavaju pod pritiskom. Drugi fakulteti će zahtevati isto, potrebno je sistemsko rešenje“.
– Muzičari imaju honorare od sviranja, glumci se rano uključuju u komercijalne programe, studenti primenjenih umetnosti imaju dobre programe s privrednim subjektima. Mi smo specifična škola koja ne može da zaradi van onoga što joj država daje. Ne možemo da se upuštamo u tržišnu igru s drugim fakultetima. Školarina nama umnogome poboljšava „finansijsku krvnu sliku“ – navodi dekan FLU.
Slavko Karavidić, pomoćnik ministra prosvete za finansije, za Danas kaže da je ovo ipak dugoročno rešenje, jer je isplaniranim budžetom predviđeno da se ubuduće više novca izdvaja za ovaj fakultet. Prema njegovim rečima država je izdvajala novac za 84 odsto troškova fakulteta.
– Fakultet može da bude vrlo profitabilan. Postoji galerija, a na grafičkom odseku livnica. Studenti mogu da se zaposle i rade poslove za fakultet. Fakultet može da ostvari veliki profit samo ako postoji neko ko zna da vodi ovaj posao. Predložili smo da se u našoj galeriji dva puta godišnje organizuju prodajne izložbe studenata i profesora i da 30 odsto celog prihoda ide u budžet fakulteta. Možda to ne bi bio neki veliki novac, ali njime bi se bar nešto pokrilo – kaže Miletić.
Ovaj predlog dekan je prokomentarisao kao „prilično naivan, jer sada ne postoji interesovanje za kupovinu umetničkih slika.
Da od protesta najviše štete imaju studenti slažu se i dekan i oni koji su deset dana proveli na ulici u Rajićevoj ispred zgrade uprave fakulteta.
– Svaki dan van ateljea je izgubljen, ali ako smo sada nešto počeli ne vredi da se zaustavljamo. Predložili smo profesorima da se zajedno borimo i da idemo pred ministra. Studenti imaju utisak da profesore uopšte ne boli to što studenti ne dolaze na fakultet. Nijedan nije izašao i rekao hajde da radimo, nemojte na ovaj način da se borite, smislite nešto drugo, ne odustajte od svog rada – priča Miletić.
On kaže da je važno pitanje koliko država omogućava ljudima da budu uspešni i da se ostvare kao mladi umetnici. Prema njegovom mišljenju o tome treba da razmišljaju ljudi u savetima galerija i ostalim institucijama koje treba da promovišu našu umetnost, pre svega u svetu, a posle u zemlji.