Požarevac u središtu svetske istorije

Budući da je epilog pregovora najvećih sila skrojio izgled tadašnje Evrope, može se reći da će 21. jula oči istoričara, ali i svih poštovalaca i znalaca prilika iz prošlosti biti uprte ka brdu Tulba, gde će se odigrati centralna manifestacija povodom tri stotine godina od potpisivanja Požarevačkog mira. Tim je dokumentom „skrojena“ tadašnja Evropa i ozvaničen uspon i pad pojedinih imperija. Srbija na sve te događaje nije imala velikog uticaja, ali je bila centar odigravanja ovog velikog istorijskog događaja.

Tim povodom, o predstojećoj ceremoniji obeležavanja tri veka slave i značaja Požarevačkog mira razgovarali smo sa gradonačelnikom Požarevca Banetom Spasovićem, koji podseća na to da su istoričari saglasni sa tim da je lokacija pregovora odabrana zbog najpovoljnijeg položaja i činjenice da su je kao takvu prihvatili svi učesnici, kako oni koji su vodili pregovore, tako i posrednici, i dodaje:

– Po toj logici, može se smatrati da je Požarevac samo imao sreće da bude domaćin jednog od najznačajnijih događaja 18. veka. Ipak, mislim da je udeo u toj odluci imala i činjenica da je ovaj naš kraj mesto posebne energije koje privlači ljude da u njemu dolaze, okupljaju se, ali i žive.

* Grad je još ranije načinio korake u očuvanju spomena na ovaj događaj. Bila je osnovana fondacija, napravljena je replika šatora, uređen je prostor oko njega… S obzirom na značaj Požarevačkog mira, kakav je odnos i interesovanje naše države?

– Iskreno, i nas u lokalnoj samoupravi pomalo je zatekao deo obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom otvaranja prošlogodišnjih LJubičevskih igara u kome je govorio o Požarevačkom miru i značaju njegovog obeležavanja. Izuzev ljudi iz krugova istoričara, mišljenja sam da do pre nekoliko godina nismo imali veliko interesovanje u Srbiji za Požarevački mir, naročito ne od najviših državnika. Mi u Požarevcu smo još ranije imali plan velikog obeležavanja 300 godina od potpisivanja Požarevačkog mira, ali nam je ovaj impuls od strane predsednika dao vetar u leđa da 21. jula organizujemo događaj dostojan tog istorijskog trenutka od pre tri veka.

* U čemu se konkretno ogleda podrška Aleksandra Vučića obeležavanju Požarevačkog mira?

– Podatak da je država za Organizacioni odbor obeležavanja 300 godina od potpisivanja Požarevačkog mira delegirala predsednicu Narodne Skupštine Maju Gojković, postavlja ovaj događaj u sam vrh ovogodišnjih manifestacija naše zemlje. Od strane predsednice Gojković i njenog tima imamo izuzetnu logističku podršku da sprovedemo sve zamisli u delo, a zahvaljujući njenom uticaju spisak zvanica obuhvatiće najznačajnije predstavnike inostranih država. Sve to nas ponovo stavlja na mapu gradova o kojima se priča i donosi priliku da razvijamo turizam, ali i privredu. Verujem da ne moram posebno da napominjem koliko će uticajnih ljudi tih dana biti u našem gradu, a koji itekako imaju moći da pronesu dobar glas o potencijalima Požarevca u svoje države.

* Pridaju li značaj Požarevačkom miru Austrija, Turska, Italija, Velika Britanija i Holandija?

– To su države koje su direktno ili indirektno naslednice zemalja koje su učestvovale u pregovorima. Naravno, sve ambasadore tih zemalja koji su boravili u našem gradu vodili smo u obilazak kompleksa na Tulbi i prema njihovim reakcijama mogu da zaključim da su svesni značaja Požarevačkog mira, ali i iznenađeni koliko smo mu pažnje mi u gradu posvetili. Možda je to neki stereotip koji nam je prilepljen iz proteklih vremena, a koji govori da nismo svesni kulturne i istorijske baštine starog kontinenta. Primera radi, jedan viđeniji istoričar iz Austrije koji se usko bavi prilikama u Evropi u 18. veku, pre par godina je kontaktirao lokalnu samoupravu kako bi nas obavestio da je u blizini Požarevca potpisan mirovni sporazum i predložio nam da zajedno obiđemo mesto potpisivanja. Mislim da je u najmanju ruku bio iznenađen kada smo ga obavestili da je dobrodošao da obiđe to mesto na kome se već nalazi replika Carskog šatora, rekonstrukcija pregovora u vidu postavke figura predstavnika učesnica i niz dokumenata koji su zapravo vredna istorijska građa o detaljima pregovora.

* Šta možemo očekivati od obeležavanja tri veka od potpisivanja Požarevačkog mira?

– Sve prikazano biće u duhu tog događaja, a u skladu sa kulturnim nasleđem Evrope i Srbije kao njenog dela. Smatram da će program ujedno biti i poruka da iako naša zemlja nije još uvek deo Evropske unije, oduvek je bila važan deo Evrope. Ono što mogu da pomenem je da ćemo imati mini koncert požarevačkog Simfonijskog orkestra „Gvardia“, koji će spremiti poseban repertoar za ovu priliku. Pored muzičkog dela, imaćemo još zanimljivih segmenata koji će predstaviti sve poznato, ali i do sada nepoznato o Požarevačkom miru.

U skladu sa Detaljnim planom

Napominjem da je uređivanje prostora deo procesa koji se odvija u skladu sa Detaljnim urbanističkim planom Tulba – Tabana. Dakle, radimo u skladu sa postojećim detaljnim planovima, ali intenzivnije, rekao bih, nego što je do sada bio slučaj. Ukoliko se sećate, u svom ekspozeu pri preuzimanju funkcije gradonačelnika, rekao sam da nemamo luksuz da se skoncentrišemo samo na jednu oblast razvoja grada, a okolnosti oko organizovanja ovog događaja, možda su najbolji primer te tvrdnje.

Korist za sve Požarevljane

* Koji su još benefiti koje bi Požarevac mogao da ima od ovog događaja?

– Neki su se već pokazali, poput rekonstrukcije Hajduk Veljkove ulice i čitavog tog potesa koji vodi do Tulbe. To će svakako doprineti boljem utisku koji će o našem gradu imati zvanice koje budu išle do kompleksa Požarevačkog mira, ali je prevashodno korist za sve Požarevljane koji žive u tom delu grada. Naravno, ova ulica, kao i sve ostale koje rekonstruišemo poslednje dve godine, deo su plana da ubrzano nadoknadimo sve nedostatke koje je imala požarevačka putna i komunalna infrastruktura. U tom delu grada nastaje još jedan park, oko obeležavanja Požarevačkog mira i Etno parka, koji će Požarevljanima pružiti dvostruki ugođaj, uz opuštanje u prirodi i bogaćenje saznanja o kulturnoj baštini našeg grada.