Pozivali su nas „balije, gde su baklave“

– Komšije su nas napale na drugi dan Bajrama. Granate su počele da padaju, zemlja se tresla. Pozivali su nas preko megafona – „Balije, gde su baklave, gde je alva, uskoro ćemo doći!“ Sakrili smo se u podrum, šest porodica – ispričao je svedok, a potom detaljno opisao kako su ujutru napustili podrum i selo, pod paljbom.

– Jedno po jedno smo se izvlačili iz podruma. Moja komšinica je bila trudna i pitala da li mogu da ponesem njenu ćerkicu Merimu. Možeš joj ruku iščupati, samo je ne puštaj, rekla mi je – ispričao je Pašić i naveo kako je bežeći iz sela preskočio zid sa „tom curicom u naručju“. On je, zatim, drhtavim glasom opisao kako je kasnije izgledao povratak u selo koje je u međuvremenu bilo spaljeno i gde se osećao „strašan smrad“.

Naveo je da je od pet staraca koji su ostali u selu, samo jedan ustreljen, a da su svi ostali živi spaljeni. Pašić je sa majkom, kako je izjavio, naredne mesece proveo idući od sela do sela, tražeći utočište.

„Izgledalo je da nigde nismo bili dobrodošli, jer su se meštani plašili da nas zadrže, iako su proklamovali lojalnost Srbima“, kazao je svedok.

Pašićevo izlaganje optuženi general Mladić pratio je mirno i pažljivo, i s vremena na vreme jedva primetno klimao glavom. On se u sudnici pojavio u sivom odelu, i izgledao bolje i zdravije nego ranije.

Predsedavajući sudija Alfons Ori izjavio je da će raspravno veće naknadno da odluči o jučerašnjem zahtevu Mladićeve odbrane da se postupak odloži. Suđenje je počelo 16. maja, a u sledeće dve nedelje treba da svedoče zvaničnik UN Dejvid Harland, vojni veštak optužbe, britanski general Ričard Donat, kenijski oficir Džozef Kingori, koji je 1995. bio vojni posmatrač UN u Srebrenici, te nemačka medicinska sestra koja je radila u toj enklavi Kristina Šmic.