Praksa prisilnog ispitivanja zatvorenika nije zabranjena

Prvi potez Obame i naznake rešenosti da raskrsti sa politikom iz ere Džordža Buša ocenjeni su vrlo pohvalno. Međutim, CIA i dalje ima ovlašćenja da sprovodi nasilne tehnike ispitivanja ili šalje osumnjičene teroriste u treću zemlju gde se podvrgavaju ispitivanju. Takva praksa još ranije je izavala bes i osude u EU, pogotovu nakon otkrića da je CIA koristila tajne zatvore u Rumuniji i Poljskoj, kao i aerodrom Prestvik u Škotskoj. Takve postupke, Evropski parlament nazvao je „ilegalnim instrumentima kojima se služe SAD“. U naredbi koju je potpisao Obama 22. januara, ne piše da su zabranjene pojedine prisilne prakse ispitivanja osumnjičenih terorista, što navodi na zaključak da je Obamina administracija sačuvala neke instrumente Bušovog antiterorističkog arsenala. „Očigledno je neophodno sačuvati neka oruđa iz prethodnog perioda jer i dalje se suočavamo sa lošim momcima“, kazao je jedan izvor iz Bele kuće za Los Anđeles tajms.

Član dva potpisane naredbe jasno ukazuje da američke vlasti i dalje imaju pravo da hapse i ispituju osumnjičene teroriste i da ih drže u zatvore duže vremena bez optužnice. Analitičari otkrivaju da će ova najnovija otkrića, koja su se najpre pojavila u Los Anđeles tajmsu, verovatno izazvati novi talas protesta u Evropi, gde je tokom Bušove administracije otkriveno nekoliko slučajeva zloupotrebe ljudskih prava i hapšenja pogrešnih ljudi.

Iako su ove prakse hapšenja i ispitivanja bile široko rasprostranjene nakon napada 11. septembra, program je u stvari začet u vreme administracije Bila Klintona, početkom 1990-tih godina prošlog veka. Zahvaljujući tom programu pred lice pravde izveden je Ramzi Jusef, kojem se sudilo za kovanje zavere za bombaške napade na Svetski trgovinski centar u Njujorku 1993. Politički komentatori podvlače da bi ove zloglasne prakse mogle biti kamen spoticanja u unapređenju odnosa između nove administracije u Vašingtonu i saveznika na Starom kontinentu.