Praksa ume da razočara

U firmi Inteleks radio je na projektu koji se zove „Novinarnica“ a u pitanju je platforma za čitanje digitalne štampe od dnevnih, nedeljnih, mesečnih novina do magazina i knjiga. „Kahonas Skotland“, kampanja za podizanje svesti o raku testisa, za koju je radio aplikaciju u sadašnjoj firmi OSM proglašena je pre par godina trećom kampanjom u Škotskoj, a dosta poznatih, između ostalih i glumac Ian Mekgregor učestvovali su u njoj.

Prednosti IT sektora uvideo je još u srednjoj školi.

– Još pre desetak godina, dok sam bio u srednjoj, digitalni svet je počeo da jača. Zainteresovala me je lepota posla i finansijska dobit, a pritom posao nije fizički naporan. Ništa teže od miša i lupanja po tastaturi se ne očekuje od vas, ali mentalno može da bude jako iscrpljujuće. Svideo mi se taj izazov – kaže Lukić.

NJegova zapažanja o digitalizaciji u Srbiji su raznolika. Iako smata da je to dobar potez, praksa ume da razočara.

– Digitalizacija jedne zemlje je jako lepa stvar, i nešto što definitivno treba da se desi jer živimo u takvom svetu, a koliko je dobro ili loše uvedena u širem smislu, ne mogu da sagledam jer klijenti sa kojima sarađujem nisu u vezi sa državnom administracijom, već su u pitanju privatni projekti – ističe Lukić.

On smatra da je suština digitalizacije da olakšava poslove u svim segmentima društva, od školstva do zdravstva, tako što zamenjujući papirologiju, unapređuje snalaženje i pristup podacima, i time dovodi do funkcionalnijeg i adekvatnijeg poslovanja – ističe Vladimir i dodaje lični primer iz prakse koji se tiče uvođenja digitalnih zdravstvenih knjižica.

– Digitalizacija u zdravstvu je jedna genijalna stvar jer olakšava lečenje bržim i lakšim uvidom u podatke, kao i anonimno vođenje statistike o zdravstvenim problemima. Zato sam prošlog februara predao dokumentaciju uz želju da mi kartica stigne na kućnu adresu. Kartica još uvek nije stigla. Tu je dodatno besmisleno što kad se ode kod lekara danas, pored digitalne kartice, treba nositi i staru zdravstvenu knjižicu, što je apsurdno – smatra Vladimir.

Digitalizacija u privatnom sektoru, kako Vladimir zaključuje, znatno bolje funkcioniše nego u državnom.

– Što se tiče IT privatnih firmi, moje zapažanje jeste da je situacija dovedena do zavidnog nivoa, u privatnom sektoru se više ulaze u opremu, ljude i znanje – kaže Lukić.

Komentarišući pisanje medija kako Srbiji nedostaje desetine hiljada programera on kaže da našoj zemlji nedostaju kvalitetni programeri.

– U pitanju je moderno tržište sa puno posla, novih radnih mesta i ja podstičem ljude da se bave IT sektorom. U svetu IT ne funkcioniše po principu zapošljavanja preko veze, jer na kraju uvek ispliva znanje. Kada bi se od tih hiljada programera koji Srbiji „fale“ izdvojilo 100 kvalitetnih, dobrih senior programera, bio bi to ogroman uspeh – poručuje naš sagovornik.