Pranje novca nove elite

Trgovina ukradenim umetničkim delima i antikvitetima treće je po redu crno tržište u svetu, posle trgovine drogom i oružjem. Ukupna vrednost ukradenih umetničkih trezora je između 1,25 i pet milijardi evra godišnje. Prema podacima Skotland jarda, Interpola i F.B.I. šezdesetih godina prošlog veka nije postojala nijedna kriminalna organizacija koja deluje u oblasti krađa umetničkih dela i drugih ilegalnih aktivnosti. Situacija se znatno izmenila osamdesetih, kada je organizovani kriminalitet svoju delatnost usmerio na organizovanje i finansiranje oduzimanja i prisvajanja profitabilnih kulturnih dobara, organizovanje poslova oko njihovog krivotvorenja, krijumčarenja i ilegalne trgovine. Temi kriminaliteta u vezi s umetninama posvećena je i posebna sesija na tradicionalnoj konferenciji Osmi slovenski dnevi varstvoslovja održanoj na Bledu od 30. maja do 1. juna 2007, u organizaciji Fakulteta za sigurnosne nauke u Ljubljani, koja je okupila eminentne kriminologe i stručnjake iz oblasti policijsko-bezbednosnih nauka. Jedan od njih je i doc. dr Bojan Dobovšek, šef Katedre za kriminalistiku, kriminologiju i krivično pravo na Fakultetu za sigurnosne nauke u Ljubljani, predstavnik sudske grane vlasti u Komisiji za sprečavanje korupcije, član odbora međunarodne Asocijacije za istraživanje kriminaliteta u vezi s umetninama nedavno osnovane u Rimu (ARCA – Association for Research into Crimes against Art) i njen predstavnik u ovom delu sveta. ARCA je organizacija koja se sasvim izvesno pridružuje spisku međunarodnih kulturnih i policijskih institucija, kao što su ICOM, UNESCO, INTERPOL, koje u različitim zemljama sveta vode aktivnu borbu da bi zaštitile umetnička dela od krađa i ilegalne trgovine.

Kolekcionari i falsifikatori

Obično su kolekcionari i naručioci krađa. Među izvršiocima nalazimo i osobe iz uglednih profesija, restauratore, komisionare iz aukcijskih kuća, istoričare umetnosti, čija pozicija im omogućava pristup retkim objektima u javnim kolekcijama. Radi finansijske koristi oni zaboravljaju na etička načela svoje profesije… Značajna je i uloga preprodavaca i posrednika koji olakšavaju transakcije (obično bez traga) između kupaca i prodavaca zahvaljujući svom znanju i ličnim relacijama, a čija zarada je pet do 10 odsto prodajne cene. Postoje i „svaštari“, koji po prilici kradu i druge stvari. Oni ne kradu po narudžbi i predmete prodaju po znatno nižoj ceni. U ovoj kategoriji takođe su i zavisnici od droge koji kradu po sakralnim objektima da bi finansirali svoju zavisnost. Ali, više pažnje treba usmeriti na kupce (nove elite, kolekcionari, falsifikatori).

– ARCA će proučavati kriminalitet u vezi s umetninama i biti konsultant-savetnik policije, vlada, muzeja, crkava i drugih javnih institucija za probleme zaštite umetnina – kaže Bojan Dobovšek. U prve tri godine rada ARCA bi trebalo da ispuni izvesne ciljeve, kao što su razvoj novih tehnologija zaštite umetničkih dela, prikupljanje dosijea s dokazima, izveštajima i statistikama koji ilustruju na koji način ova forma kriminaliteta finansira međunarodni terorizam. Rezultati istraživanja će bili prezentovani međunarodnim vladama i antiterorističkim organizacijama. Naš cilj je da povećamo svest o ozbiljnosti problema međunarodne trgovine umetničkim delima. Planira se izdavanje knjiga o istoriji krađa umetničkih dela i realizacija televizijskih serija o ukradenim umetninama (u toku su dogovori s producentima). Na osnovu studije o krađama umetničkih dela kroz istoriju, patentirana su dva alarma, jedan za zaštitu arheoloških lokaliteta, a drugi da „motri“ na umetnička dela u muzejima i spreči njihovu krađu. Savete o zaštiti umetničkih dela, njihovom pronalaženju i vraćanju naši konsultanti će policiji i muzejima pružati besplatno. U saradnji s policijama SAD, Velike Britanije i Italije, ARCA će organizovati izložbe vraćenih umetnina, uz objašnjavanje načina na koji su ukradene i vraćene. Ove izložbe završavaće se „virtualnim muzejom“ predmeta koji još uvek nisu pronađeni. ARCA će organizovati i edukaciju na području kriminaliteta u vezi s umetninama, pa trenutno radimo na pripremi međunarodnih studija.
– Ova forma kriminaliteta nije među prioritetima vlada, jer prioriteti su, kada je reč o organizovanom kriminalitetu, borba protiv droge i finansijskog kriminaliteta – kaže Dobovšek. Zbog toga su se organizovani kriminalitet i terorizam preorijentisali na kriminalitet u vezi s umetninama kako bi mogli da peru novac, a da njihove finansijske transakcije ostanu neotkrivene. Organizovani kriminalitet seli se u privredu, a u nekim zemljama čak i u politiku. A da bi neko postao član visokog društva on mora prihvatiti određeni stil ponašanja, pa i opremiti stan umetninama. Nastajanjem novih elita, posebno u državama u tranziciji, steklo se puno novca koji treba da se opere, a kupovina umetnina najbolji je način da se to obavi, a i unosan posao. U razvijenim zemljama, a još više u tranzitnim, elite žele da poseduju umetnine da bi postale elite kakve su te zemlje nekada imale. Nije sve u novcu, važno je i gde žive (vile) i šta imaju od opreme, pokućstva, slika… Pošto bi mogli da budu uhvaćeni u poslovima korupcije kada steknu imovinu, a elite nadgledaju državne institucije, nije im u interesu da se to otkriva – ističe Dobovšek.
Kada je reč o organizovanom kriminalitetu skloni smo da stvaramo mitove. Računajući sume u igri moguće je stalno postavljati pitanja o realnom identitetu kupaca. Mafija se, smatra naš sagovornik, zaista specijalizovala u domenu krađa i ilegalne trgovine umetničkim delima.
– Kriminalnim organizacijama mafijaškog tipa umetnine su potrebne za potkupljivanje političara i drugih državnih činovnika, kao i bogatih industrijalaca. One čak organizuju krađu originala, a potom urade par falsifikata koje prodaju kupcima koji ih čuvaju samo za sebe, jer znaju da su ta dela ukradena. Ko malo poznaje i voli umetnost želi da ima neko poznato delo i gleda ga u kući. Američka, italijanska, ruska mafija i kolumbijski kokainski karteli, povezani s ilegalnom trgovinom drogom i oružjem, uključeni su i u trgovinu umetninama. Kriminalci obavljaju raznolike poslove, sve što donosi novac i dobit, pa se druge forme kriminaliteta povezuju s umetničkim delima – korupcija, iznuđivanje i sve što država reguliše ili zabranjuje
Kada je reč o organizatorima ove vrste kriminalne delatnosti, dr Bojan Dobovšek ističe da su oni dobri poznavaoci umetnosti, da se kreću u umetničkim krugovima, stvarajući tako neformalne mreže.
– Zna se šta se trenutno kupuje. Mogu se sresti u određenim lokalima, muzejima, galerijama, na prijemima i sl. Druže se s kupcima i slikarima, zanimaju se za neke umetnine, potražuju i nude neke stvari. Ne treba zanemariti ni stil ponašanja i oblačenja – kaže on.