Prasad bez ušiju bačena kraj puta

Pirot nema stočnu jamu i to je veliki ekološki i komunalni problem, slažu se stručnjaci i laici. Istina, postoji privremena lokacija na kojoj se zatrpavaju leševi uginulih životinja, ali to nije ni blizu stočnoj jami kakvu predviđaju propisi. Meštani sela taj problem, čini se, „lako“ rešavaju – uginule životinje najčešće bacaju u reku ili potok ukoliko postoji, kraj puta ili na seoskom đubrištu koje do mile volje razvlače psi i mačke.

Ne određujemo lokaciju

Šef odseka veterinarske inspekcije za Pirotski okrug Snežana Stojanović kaže da kad dođe do uklanjanja životinjskih leševa uloga veterinarske inspekcije nije da određuje lokaciju.

– Naša je uloga da ukoliko se posumnja da je reč o nekoj bolesti životinja da uzmemo uzorak i da to pošaljemo na analizu, da kažemo koji je način da se leševi uklone, odnosno zakopaju. Ako je primera radi reč o trihineli postoji način kako da se na neškodljiv način uklone leševi životinja, ali naglašavam da mi nismo nadležni za lokaciju gde će se životinjski leševi odlagati.To je posao nekih drugih službi i organa – kaže Stojanovićeva.

Šef Komunalne inspekcije u SO Pirot Bojan Pešić kaže da su pre mesec dana u selu Blato pronašli dva praseta bačena kraj puta, ali do vlasnika nisu mogli da dođu jer su im bile odsečeni uši.
– Veterinarska stanica nije imala podatke da su prasad lečena. Poznato je da se domaće živitinje obeležavaju na ušima. Nismo, dakle, mogli da utvrdimo ni broj ni da uđemo u trag ko je to uradio. Onaj ko je to uradio sigurno je znao da bi nas taj broj odveo do njega – kaže Pešić.
Na neophodnost izgradnje stočne jame ukazuju braća Denčić, Borivoje i Miodrag, poznati farmeri iz Crnoklišta, koji na svojim farmama čuvaju po sto krava. Mlađi brat Miodrag kaže da nastane veliki problem u selu kad ugine domaća životinja.
– Mi nemamo adekvatan prostor gde da zakopamo životinju, a zakon nalaže da to mora da se uradi po određenim popisima. Ako treba da registrujem farmu, a mislim da će to uskoro biti jedan od uslova, mora da postoji i stočno groblje. To treba da uradi opština. Mi koji čuvamo više stoke i ozbiljno se bavimo stočarstvom, molimo se samo bogu da nam stoka bude zdrava. U suprotnom nemamo gde da uginule životinje zakopamo. Taj problem svako za sebe rešava tako što u njivama kopa rupu i zatrpava životinje, ali je to veliki rizik – kaže Miodrag.
Šef Komunalne inspekcije Bojan Pešić kaže da je tačno da Pirot nema stočnu jamu i da postoji privremena lokacija na Prisjanskom putu.
– Kad je pre dve godine bila epidemija svinjske kuge, leševi životinja su tu zatrpavani. Preduzeće „Putevi“ iz Užica je na tom prostoru odlagalo jalovinu koju smo koristili da zatrpamo mesto gde su odlagani leševi životinja. Sve je to dezinfikovano pod nadzorom komunalne i republičke veterinarske inspekcije. Taj problem je posebno alarmantan u selima. Bilo je slučajeva da građani prijave da leševi domaćih životinja plivaju u reci. Jednom prilikom iznad Velikog Jovanovca u Nišavi pronašli smo leš uginule krave i na osnovu podataka o lečenim životinjama iz Veterinarske stanice došli smo do vlasnika kome smo naložili da leš ukloni. Ima i primera da do vlasnika ne možemo da dođemo i onda mi to rešavamo – kaže Pešić.
Potpredsednik Udruženja stočara „Stara planina“ Biljana Ratomir kaže da problem neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa jeste alarmantan ne samo u ovoj opštini, već širom Srbije.
– Dugo je međutim guran pod tepih od strane onih koji donose odluke. Izgradnja stočne jame je ekološki imperativ. Osim što farmer ima štetu od uginuća životinja, a možda i velike troškove za lečenje tog grla, on se nađe pred još većim problemom nedostatka lokacije na kojoj bi se sahranila uginula životinja. To su mučni trenuci – kaže Biljana Ratomir.
Načelnik Pirotskog upravnog okruga Goran Stamenović kaže da je Okrug dobio od NIP-a i Evropske agencije za rekonstrukciju sredstva za izgradnju regionalne sanitarne deponije na lokaciji ‘’Muntina padina“ a u samom projektu deponije predviđeno je i mesto za odlaganje uginulih životinja. Bojan Pešić dodaje da na budućoj sanitarnoj deponiji treba da bude i stočna jama.
– Bilo je predloga da se u tom zaštitnom pojasu napravi prava stočna jama po svim propisima. Prostor gde se deponuje komunalni otpad ne sme da se koristi i za sahranjivanje životinja. Stočna jama bi bila u širem zaštitnom pojasu. Dok se to ne desi problem neškodljivog uk- lanjanja leševa uginulih domaćih životinja rešavaćemo koliko budemo mogli, trudeći se da se izbegnu neželjene posledice- kaže Pešić.