Prašina bez pasoša

Ova deponija se nalazi sa druge strane Dunava kod rumunskog grada Nova Moldava. Nekoliko kilometara od Usija i Vinaca vidi se kao na dlanu rumunsko ostrvo na kome se nalaze dva vodotornja izgrađena za vreme Čaušeskua iz kojih bi se zalivala jalovina koja bi ovde bila odlagana i privedena kulturi. Jugoslovenska vlada je tada svojevremeno reagovala,pa je tada otvoreni kop kod mesta Bošnjak u Rumuniji zatvoren a pepelište ostalo nezaštićeno i zatravnjeno. U to vreme sagrađen je most preko Dunava do ostrva na kome bi jalovina iz rudnika bila odlagana. Danas sve to tako stoji,a pepelište kada krene košava pretvara se u oblak dug više kilometara,što se desilo i ovih dana.

-Vidite ovaj oblak koji sa rumunske strane preko Dunava prelazi na našu stranu i zasipa nepoznatim česticama sve našta naiđe. Kada ovo traje većina nas meštana ne izlazimo iz svojih kuća,jer oči nam suze,osećamo neko gušenje,a i zubi nam trnu,priča Mica Jeremić iz sela Vinci.-Već dugo vremena ova rumunska prašina nam zagorčava život,ljudi i stoka obolevaju.

Kako smo čuli od pojedinih Vinčana povećan je broj obolelih od žuči, bronhijalne astme,dok je u poslednjih nekoliko meseci posle operacije od žuči iznenada umrlo petoro ljudi,što zabrinjava i zbog čega treba nešto preduzeti da se utvrdi uzrok ove pojave i saniraju posledice.

-Kada počne vetar i prašina stigne na naše prostore magnetom možeš skupljati metalne čestice po bašti,sa drveća,povrća i vode iz Dunava. Dolazim iz Velikog Gradišta gde se u ovom gradu ništa ne vidi od prašine. Strava,kao da nas je zadesio tornado,u panici priča Marjan Đukić iz Golupca.

Ranije oaza

Sve do pojave ove čudne rumunske prašine ovaj kraj bio je prava oaza. Zelena borova šuma,procvetali voćnjaci šljive,jabuke,višnje,reka Dunav i njegove ćudi,privlačilo je veliki broj ljudi iz svih krajeva naše zemlje. Niklo je i novo vikend naselje Usije i Vinci sa oko 1.700 kuća za odmor. U letnjoj sezoni ovaj kraj poseti i oko 8.000 ljudi. Odmaraju se pored Dunava,kupaju se,love ribu i bave sportovima na vodi. Međutim,postoji pitanje ekološke prirode koje treba uz pomoć naše države rešiti,a to je rumunska prašina.

-Nismo mnogo ugroženi,jer naše selo ova prašina zaobilazi,ali je ipak prisutna na ovom tlu,kaže Vlastimir Stojaković iz Usija.

– Zbog pojave cinka u prašini preživari,a posebno ovce i krave neće da pasu travu sa livada. Priča se da je naš meštanin Bora putem kopriva izlečio krave od ove prašine. U razgovoru sa nekim stručnjacima saznao sam da ova prašina nije radioaktivna. To oni tvrde,ali ja nisam siguran,jer me sve to kao dugogodišnja pojava brine.

Skupština opštine Golubac pre par godina stavila je na dnevni red ovaj problem za stanovnike sela u priobalju Dunava i zatražena je od nadležnih institucija detaljna analiza-šta sadrži ova jalovina i da li je štetna po ljudsko zdravlje. Prilikom analize utvrđeno je da ukupan sadržaj metala u zemljištu je u granicama prirodnog nivoa. S obzirom da prašina iz rumunskog jalovišta dopire i do susedne opštine Veliko Gradište,naročito su ugrožena sela Požeženo,Kusiće i sam grad Veliko Gradište,proteklih godina na jednoj od sednica kako tvrde opštinski izvori odbornici su usvojili izveštaj stručnjaka iz Instituta iz Vinče u kome se tvrdi da prašina koja na ove prostore stiže s rumunske strane nije radioaktivna.

Meštani ne veruju

Tako kažu stručnjaci, a meštani na sva ova istraživanja i tvrdnje gledaju sa nevericom i nepoverenjem. Glasine se brzo šire,pa seljaci imaju problema oko prodaje svojih proizvoda, posebno povrća.

Čim čuju da smo iz Vinaca ili Usija niko neće da kupi naš paradajz, kupus,luk, papriku,voće. Iako,o tome vodimo računa,ubrano povrće i voće pripremljeno za prodaju i za kućnu upotrebu peremo po nekoliko puta, a nekoliko sati stoji i u vodi,posebno kupus,kažu povrtari Vinaca.-Puni smo radosti,kada nema košave,a posebno kada pada kiša,jer tada nema prašine.

Od naših sagovornika saznali smo da su rumunski rudnik cinka i bakra kupili Italijani,pa ih ovo staro jalovište i ne interesuje. Kako su čuli od nekih rumunskih državljana koji borave u Vincima i Usiju njihova vlada pre desetak godina odbila je da reši ovaj problem optužujući našu zemlju da im mi zagađujemo reku Dunav puštanjem fekalija iz fabrika i kanalizacije. Tako,ovaj međudržavni ekološki problem nije rešen ni do današnjeg dana. A ljudi koji žive na ovim prostorima gutaju prašinu,zdravlje im je ugroženo i nadaju se da će se naći neko ko će njihovu muku koja im zagorčava život konačno rešiti.

Do tada, nagutaće se oni još mnogo rumunske prašine.