Prava izbeglička kriza sledi na jesen

Svetlana Palić iz Komesarijata za izbeglice i migracije izjavila je pre par dana da što se tiče migrantske situacije zbog dešavanja u Avganistanu, trenutno „nema većih pomaka na tu temu koji bi nas interesovali“, kao i da ne postoji opasnost da bi, i u slučaju nešto većeg priliva izbeglica iz te zemlje oni ostajali u Srbiji, zato što „to ne žele“.

Ovde se izražava dimenzija problema koja se odnosi na to da predstavnica Komesarijata činjenicu o potencijalnoj mogućnosti ostanka građana Avganistana u Srbiji zove opasnošću, umesto izražavanja saosećanja sa ljudima koji beže od smrti, odnosno suštinske ugroženosti života, uprkos podatku da je Srbija najpre odbila a potom pristala da potpiše zajedničku izjavu o mirnom napuštanju Avganistana, u kome su talibani preuzeli kontrolu nakon dvadesetogodišnje vladavine avganistanske vlasti potpomognute Sjedinjenim Američkim Državama.

Inicijativu o zajedničkoj izjavi pokrenule su 15. avgusta SAD, a do sada ju je potpisalo više od stotinu država. Dokumentom američkog Stejt departmenta pozivaju se sve strane u Avganistanu da poštuju i omoguće bezbedan i organizovan odlazak stranih državljana i Avganistanaca koji žele da napuste državu. U tom dokumentu se navodi da Avganistanci „zaslužuju da žive u bezbednosti i dostojanstvu“ i da je međunarodna zajednica spremna da im u tome pomogne.

Bosna i Hercegovina bila je poslednja država Zapadnog Balkana koja je, pre nedelju dana, neposredno nakon Srbije, stavila svoj potpis na ovu zajedničku izjavu.

– Po posljednjim informacijama iz Avganistana, ali i sa dionica kojima prolazi migrantska ruta iz smjera Avganistana, vidljivo je da je već došlo do povećanog broja migranata. To povećanje iznosi oko 10 odsto i za sada ne predstavlja poseban izazov. Međutim, države koje se nalaze na toj ruti poduzimaju konkretne mjere u smislu dodatne zaštite granice. Što UN i druge organizacije koje se bave zaštitom prava migranata i izbjeglica ne smatraju najvažnijim pitanjem. Zapravo oni nastoje u kontaktima sa državama da se izbore u cilju osiguranja dodatnih sredstava i poveća kapacitet prihvata migranata, jer se radi o ljudima koji bježe od nasilja – kaže za Danas Safet Mušić, ekspert za bezbednosna pitanja iz Bosne i Hercegovine.

Kako dodaje, Turska i Grčka već poduzimaju mere na terenu i obavljeni su razgovori na najvišem nivou po tom pitanju, što govori da su posljednja dešavanja već uticala na migrantsku situaciju.

– Ozbiljne države ne prepuštaju slučaju situaciju i planiraju buduće korake, dok među zapadnobalkanskim državama gotovo da i nema komunikacije ili je ona protokolarna i opterećena dnevnopolitičkim temama. Trenutno nema informacija koje govore o naglom porastu broja migranata na ruti Zapadnog Balkana, ali je tokom cijele godine bilo vidljivo blago povećanje broja migranata iz Avganistana, uporedo sa početkom talibanske ofanzive. Ukoliko se ostvare procjene UN i drugih međunarodnih organizacija, te ako se pokrene tih oko 500.000 ljudi koji su u bijegu od talibana, očekivati je na jesen možda i najveću migrantsku krizu do sada – napominje sagovornik Danasa.

Komentarišući promenu stava Srbije kada je reč o prihvatu izbeglica iz Avganistana, Mušić kaže da se to može posmatrati kao korak ka ublažavanja pritiska koji Srbija trpi zbog podrške vlastima entiteta Republika Srpska.

– Ali ipak trebamo biti korektni i uvidjeti da je Srbija i ranijih godina igrala vrlo konstruktivnu ulogu kada je u pitanju prihvat migranata, te je uz pomoć EU osigurala smještajne i druge uslove za migrante. Mislim da je jedino Crna Gora iz regiona država koja je eksplicitno odbila prihvat avganistanskih migranata, dok je u BiH specifična situacija zbog političke krize koju je izazvalo rukovodstvo entiteta Republika Srpska, odnosno blokirali su rad državnih organa. Tako da zbog tih blokada trenutno nije moguće sazvati sjednice predsjedništva BiH niti sjednice Vijeća ministara BiH kako bi se razgovaralo i o toj temi.

Inače BiH ima određene kapacitete za prihvat nekoliko stotina novih migranata, ali bez pomoći izvana BiH teško da može prihvatiti migrante u hiljadama. U svakom slučaju mislim da je neophodno uključiti se u razgovore sa SAD i saveznicima oko prihvata migranata, kako država ne bi ostala van svjetskih humanitarnih i demokratskih tokova. Posebno jer je i BiH još uvijek ovisna o međunarodnoj podršci – zaključuje Safet Mušić za Danas.

Prema rečima Zorana Dragišića, poslanika vladajuće Srpske napredne stranke i profesora na Fakultetu bezbednosti, Srbija se i u ranijim godinama pokazala kao humana u vezi sa izbegličkom krizom, a za razliku od drugih zemalja u okruženju, nikada prema izbeglicama nije izražavala nasilje i ugrožavala ih.

– Nema sumnje da smo pred sledećim izazovom u vezi sa izbegličkom krizom. Izašao je već veliki broj ljudi iz te zemlje, a povećani priliv tek možemo da očekujemo. Njihova ideja, međutim, nije zadržavanje u Srbiji, jer oni žele da stignu do zemalja Zapadne Evrope, gde mogu da obezbede sebi egzistenciju. Do sada smo se pokazali kao uspešni u rukovođenju krizom i uveren sam da će tako i dalje biti – kaže Zoran Dragišić za Danas.

On dalje ukazuje da je bezbednosni rizik po Srbiju, usled aktuelne avganistanske krize, povećan, jer, kako kaže, sa izbeglicama iz Avganistana koje su stvarno životno ugrožene, pokušaće da na put krenu i oni čiji motivi nisu tako čisti.

– Sa izbeglicama iz Avganistana krenuće izvesno i oni koji će hteti da iskoriste tu gungulu. S druge strane, moram da naglasim da ni Evropska unija do sada nije pokazala efikasnost u upravljanju izbegličkom krizom, tako da nisam siguran kakav će ishod cele ove situacije biti – zaklljučuje Zoran Dragišić za Danas.

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio ova sredstva.