Prava LGBTI osoba „na leru“ zbog Vučića

Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom maja izjavio da ne može da potpiše zakon o istopolnim zajednicama ukoliko ga parlament usvoji jer Ustav upućuje na Porodični zakon koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene, ovaj najznačajniji dokument za LGBTI zajednicu je naprosto nestao sa javnog radara.

Vučić je naveo da ne isključuje mogućnost da se u najavljenim izmenama Ustava, koje se trenutno tiču samo pravosuđa, uključe i odredbe koje bi omogućile LGBTI zajednici da ostvari svoja prava, ali da je najviši pravni dokument za sada jasan.

Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog predstavila je pre nekoliko dana zakone o rodnoj ravnopravnosti i o zabrani diskriminacije, ali ne i o istopolnim zajednicama.

Prema tvrdnjama ministarke Čomić, nacrt zakona o istopolnim zajednicama još uvek se nalazi u Savetu Evrope.

– Nacrt zakona očekuje mišljenje eksperata Saveta Evrope. Mi smo im se obratili sa zahtevom da odaberu eksperta koji će nam poslati svoju stručnu analizu, opaske, kritike, predloge, a kad njihovo mišljenje stigne, nacrt zakona ide u daljnju proceduru – ističe ministarka Čomić za Danas.

Međutim, u LGBTI zajednici vlada strepnja da li će zakon o istopolnim zajednicama nakon toliko najava uopšte biti usvojen. Sagovornici Danasa – Goran Miletić, član organizacionog odbora Beograd Prajda i Predrag Azdejković, glavni i odgovorni urednik gej magazina „Optimist“, ističu da je kašnjenje sa usvajanjem zakona o istopolnim zajednicama loša vest za građane Srbije, kao i da je veoma frustrirajuće što LGBTI zajednica ne zna na čemu je.

Miletić ukazuje za naš list da se zakon o istopolnim zajednicama još nije ni našao pred Vladom Srbije i ističe da nije tačna informacija koja se pojavila u javnosti da ga je Vlada odbila.

– Međutim, zabrinjava najava predsednika Srbije da zakon neće potpisati i njegovo tumačenje da je zakon protivustavan, što apsolutno nije tačno. Zakon se temelji na tumačenju koje je dao Evropski sud za ljudska prava, a njegove presude imaju primat u odnosu na domaći pravni poredak i predstavljaju izvor prava na osnovu Ustava. Nejasno je da li je najava predsednika uzrok kašnjenja sa usvajanjem zakona. Svakako je ovo veoma loša vest za građane Srbije – smatra Miletić.

Azdejković ističe da je „izuzetno frustrirajuće što ne znamo na čemu smo“.

– Iz raznih izvora dobijam različite informacije i uverenja da će zakona biti, ali kako vreme prolazi ja gubim taj optimizam. Biću izuzetno razočaran ako ne dobijemo zakon o istopolnim zajednicama. Kada je Vučić izjavio da neće potpisati zakon, jedina dilema koju sam imao bila je da li da pravimo protest ispred Vlade ili ispred Predsedništva. Činjenica da kao zajednica nismo spremni, niti imamo snage da napravimo taj protest je jedna od mojih najvećih frustracija – navodi Azdejković.

Kako dodaje, međunarodna zajednica koja „konstantno trubi“ da su joj LGBTI prava prioritetna „ćuti kao zalivena“ i time pokazuje kako je njeno zalaganje za bolji položaj LGBTI osoba „u stvari jedna velika šarena laža“.

– Ja i dalje apelujem na LGBTI zajednicu u Srbiji da se probudi i aktivnije uključi u borbu za svoja prava, a ne da iz udobnosti svojih ormana zahteva da se neko drugi izbori za njih – naglašava Azdejković.

Iako je Vučić izjavio da je izborom Ane Brnabić za premijerku pokazao kakav je njegov lični odnos prema zakonu o istopolnim zajednicama, dodao je da istovremeno nije gorljivi zagovornik istopolnih zajednica. Kakav je zapravo odnos srpskih vlasti prema LGBTI zajednici pokazuje i najnoviji primer ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića kome je šefica autovana lezbejka, Ana Brnabić, a on je i pored toga prekjuče opozvao ambasadora u Varšavi Nikolu Zurovca koji je bez konsultacija sa Beogradom potpisao pismo podrške poljskoj LGBT zajednici.

Rod je društvena kategorija

Ministarka Gordana Čomić objasnila je juče u Skupštini Srbije da je rod društvena kategorija i da društvo definiše šta je poželjno za muški a šta za ženski rod i „ako je odlučim da se ponašam drugačije, niko nema pravo da me diskriminiše“. Ona je dodala, prenosi Beta, da su i zakoni o zabrani diskriminacije i rodnoj ravnopravnosti duboko ukorenjeni u Ustavu koji nalaže društvu da se bori protiv diskriminacije. Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova predložili su tri amandmana na izmene Zakona o zabrani diskriminacije, a na Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti Vlada i nadležni odbor prihvatili su 17 amandmana.