Prava srpskih žrtava ignoriše tzv. Sud za OVK

Istom odlukom je za žrtve u ovoj prvoj grupi određen pravni zastupnik – Sajmon Loz, advokat iz Velike Britanije.

U ovoj prvoj grupi ima ukupno devet žrtava, Srba i Albanaca.

O ovome je Danas obavestio advokat Aleksandar Olenik, koji zastupa četvoro Srba iz te grupe.

On je uspešno pokrenuo iste postupke za veći broj drugih žrtava, tako da se očekuje da će i ostali zahtevi biti uspešno rešeni.

Međutim, advokat Olenik za naš list ističe da četvoro srpskih žrtava nema nikakvo poverenje u nametnog zastupnika iz Velike Britanije.

– Nakon početka rada suda, doneta je odluka o formiranju liste sa zastupnicima žrtava, i dosta rigoroznim uslovima koje kandidati moraju da ispunjavaju. Ja sam aplicirao među prvima i stavljen sam na listu zastupnika žrtava, sa ostalim kolegama. Nakon toga su me angažovale žrtve ratnih zločina na Kosovu, potpisali mi punomoćja i ja sam ih prijavio, tj. podneo zahtev sudu u Hagu da im priznaju status žrtava. Sud je prihvatio da ih ja zastupam u postupku dobijanja statusa žrtve. Poslao sam dvocifren broj prijava. U ovom trenutku je rešeno po zahtevima samo ove četvorice i oni su dobili status žrtve. Nakon toga je sud trebao da pita sve žrtve koga žele da ih zastupa u daljem postupku, ali to nije uradio. Sud ih ništa ih nije pitao, samo nas je obavestio da su formirali prvu grupu žrtva, pod nazivom ‘“Grupa 1″ sa ukupno devet žrtava, od kojih su četvoro Srba koje sam ja zastupao u postupku dobijanja statusa žrtve – objašnjava Olenik.

Kako ukazuje, nakon toga iz suda je stiglo obaveštenje da su za zastupnika „Grupe 1“ odredili advokata iz Velike Britanije.

– Moji klijenti su odmah odbili bilo kakav kontakt s njim i naložili mi da tražim poništavanje odluke o njegovom imenovanju za zastupnika žrtava. Dakle, žrtve su angažovale mene i neće drugog advokata, a sud im je odredio kolegu iz Britanije i sada pokušava da njega žrtvama nametne protiv njihove volje – navodi Olenik.

Prema njegovim rečima, žrtvama se na ovaj način krše prava ovog suda, ali i Evropska povelja o osnovnim ljudskim pravima i slobodama, „jer je osnovni pravni standard da žrtve imaju pravo na zastupnika u koga imaju poverenja. Kao i pravo da se izjasne koga žele za zastupnika i da se njihovo mišljenje uzme u obzir prilikom odlučivanja“.

Olenik tvrdi da na osnovu svog dosadašnjeg iskustva u zastupanju žrtva, ali i na osnovu pravila ovog suda, Kancelarija za zaštitu žrtava, prilikom odlučivanja o određivanju zastupnika uopšte nije uzela u obzir jasno izražene želje žrtava, niti je o tome obavestila sudiju za prethodni postupak.

– Iza ove tvrdnje stoji i moj ceo pravni tim, gde se pored domaćih advokata nalazi irski advokat sa velikim iskustvom u postupcima zastupanja žrtava – objašnjava Olenik.

On dodaje da „nametnuti zastupnik žrtava za mesec dana nije uspeo da ostvari najobičniji kontakt sa četvoro srpskih žrtava, niti će to ikad uspeti“.

– Kao zastupnik imam pravo da se obratim svim većima, sudijama, tužilaštvu i sekretarijatu, pa sam po izričitom nalogu svo četvoro srpskih žrtava samo iz ove grupe, pokrenuo postupak poništaja odluke o nametanju zastupnika u koga žrtve nemaju poverenja – ističe Olenik.

Naš sagovornik ukazuje da su Sekretarijat haškog suda i Kancelarija za zaštitu žrtva „dosta nevoljno“ prepustili sudiji za prethodni postupak da odlučuje o poništavanju odluke o nametanju zastupnika, „iako bi o ovakvom zahtevu trebao da odluči posebno određen sudija a ne onaj koji je u prvom stepenu i odlučivao o određivanju zastupnika“.

– Mi smo odredili tačne rokove u kojima sudija za prethodni postupak treba da se izjasni, nakon čega ćemo pokrenuti postupak pred predsednikom ovog suda i pred odeljenjem ustavnog suda u Hagu. Ignorisanje prava žrtava, kao i direktno kršenje prava žrtava ozbiljno ugrožava dalje učešće srpskih žrtava u ovom postupku, ali i pred ovim sudom uopšte. Takođe, na ovaj način su dalje obeshrabreni svi advokati iz Srbije ali i potencijalne žrtve da se obrate ovom sudu – naglašava Olenik.

Optužnica

Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići optuženi su za zločine počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, i to u periodu od marta 1998. do septembra 1999. godine. Optužnica ih u 10 tačaka tereti za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke). Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini. Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost. Svi su se pred sudom izjasnili da nisu krivi. Tužioci su ranije objavili da će za suđenje biti spremni u decembru ove godine, dok odbrana tvrdi da proces ne može početi do leta 2022. godine.