Policiji niste dužni da date svoj mobilni: Koja su prava građana prilikom hapšenja, a koja uglavnom ne znaju?

Advokat Ivan Ninić objašnjava za Danas ključne aspekte koje bi svaki građanin trebalo da zna u ovakvoj situaciji.

„Svako lice koje je lišeno slobode ima čitav spektar prava koja su propisana Zakonom o krivičnom postupku, ali svakako je i dužnost policije da vas pouči o svim vašim pravima. Imajući u vidu u kakvoj državi živimo, ne treba se preterano osloniti na policiju, već treba biti elementarno informisan, ukoliko vas liše slobode,” kaže Ninić.

Prema njegovim rečima, uhapšeni ima pravo da bude informisan o razlogu hapšenja na jeziku koji razume, te da se izjasni o krivici ili da odbije davanje izjave. Pravo na prisustvo advokata tokom saslušanja je zagarantovano, a uhapšeni može zatražiti i pregled lekara po svom izboru.

„Veoma je važno znati da uhapšeni može zahtevati od policije da ga bez odlaganja pregleda lekar koga slobodno izabere, a ako on nije dostupan, lekar koga odredi javni tužilac, odnosno sud. Ovo pravo može biti ključno u situacijama kada dođe do fizičkih povreda,” dodaje Ninić.

Ukoliko osoba smatra da su njena prava povređena tokom hapšenja ili u pritvoru, Ninić savetuje da to odmah prijavi lekarima i tužiocu. Svaka povreda mora biti evidentirana u zapisniku pred tužiocem ili u službenoj belešci policije.

„Važno je da svaka povreda, ukoliko nastane, bude saopštena i uvedena u zapisnik pred javnim tužiocem ili u službenu belešku u policijskoj stanici. Ukoliko policija ili tužilac ne žele da unesu vaše autentične navode o povredama i načinu njihovog nastanka, imate pravo da stavite primedbu ili odbijete da potpišete zapisnik,” ističe Ninić.

Osoba koja je uhapšena mora biti izvedena pred nadležnog sudiju u roku od 48 sati. U suprotnom, mora biti puštena na slobodu. U ovom periodu, uhapšeni ima pravo na kontakt isključivo sa svojim advokatom, a komunikacija sa trećim licima je ograničena.

„Lice uhapšeno bez odluke suda, odnosno lice uhapšeno na osnovu odluke suda koje nije saslušano, mora biti bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, predato nadležnom sudiji za prethodni postupak ili ako se to ne dogodi, pušteno na slobodu,” napominje Ninić.

Zadržavanje u pritvoru može trajati najduže 30 dana, a pritvor se određuje samo u izuzetnim situacijama, kao što su opasnost od bekstva, uticaj na svedoke, ponavljanje krivičnog dela ili uznemirenje javnosti. Ninić upozorava na moguće zloupotrebe ovog mehanizma u pravosudnom sistemu Srbije.

„Nažalost, u uslovima u kojima funkcioniše naš pravosudni sistem, ovi razlozi se često zloupotrebljavaju i služe kao paravan za pravdanje odluke o pritvoru, čak i onda kada objektivno za to ne postoji utemeljenje,” kaže Ninić.

Pravo na žalbu protiv odluke o pritvoru ili zadržavanju je jedno od ključnih prava uhapšenih. Međutim, Ninić savetuje da žalbu uvek podnese advokat, kako bi se osigurala njena delotvornost.

„Žalbe se mogu podneti i protiv rešenja o policijskom zadržavanju i protiv rešenja o određivanju mere pritvora. Žalbu može napisati i uhapšeni, ali je svakako efektnije i delotvornije uvek da to uradi advokat,” napominje on.

Policija može pretresti mobilni telefon uhapšenog ili njegov stan samo uz pisanu naredbu suda, na predlog javnog tužioca. Međutim, osumnjičeni nije dužan da otkriva pristupne šifre svojih uređaja.

„Ukoliko su elektronski uređaji zaključani, a stručno lice za IT oblast utvrdi da ne može da ih otključa, sadržina telefona, tableta ili računara će ostati nedodirljiva za policiju i tužilaštvo. Važno je da se po ovom pitanju lice lišeno slobode konsultuje sa svojim braniocem,” ističe Ninić.

Uloga advokata u zaštiti prava uhapšenih je neprocenjiva. Prema Ninićevim rečima, advokat je ključni zaštitnik interesa uhapšenog, a u nekim slučajevima može alarmirati javnost i organizacije za zaštitu ljudskih prava kako bi se sprečila zloupotreba vlasti.

„Advokat vam je tada jedini i najbolji prijatelj, dužan je da vodi računa o zaštiti svih vaših prava i interesa. Mediji su često korektivni faktor i puno je primera iz prakse koji potvrđuju da su mediji odigrali ključnu ulogu, kao kontrolni mehanizam, u situaciji kada se primenjuje prekomerna represija ili progon prema uhapšenim licima,” zaključuje Ninić.