Pravljenje žrtve od Vučića klasičan populistički metod

Poslednjih osam godina, gotovo da nije bilo ministra koji makar jedanput nije javno rekao kako strahuje za bezbednost predsednika. Pritom se kao motiv za zabrinutost koristilo sve – od novinara koji postavljaju pitanje na konferenciji, do navodnih subverzivnih delatnosti inostranih obaveštajnih službi.

Malo je onih koji su više puta izražavali svoju zabrinutost češće od novopostavljenog ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina.

Govoreći na nedavno održanoj sednici skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Vulin je ponovio da je bezbednost predsednika i njegove porodice ugrožena, zbog objave rata mafiji, ali da on ponekad potcenjuje te pretnje, što nije dobro.

„On je neprekidno na meti mafije i organizovanog kriminala. Svakom je jasno da je Vučić ključni čovek u borbi protiv mafije. Naravno da su on i cela porodica izloženi“, rekao je Vulin, dodajući da postoji nerazumevanje javnosti, koje svaku bezbednosnu meru u zaštiti predsednika smatra bahatom i bezobraznom.

Isti član Vlade je pre godinu dana optužio koaliciju opozicionih stranaka okupljenih u Savez za Srbiju da im je jedina politika da ubiju Aleksandra Vučića.

Povod za ovakvu njegovu optužbu bila je naslovnica nedeljnika NIN na kojoj se nalazila fotografija predsednika dok obilazi fabriku namenske industrije Krušik, a na kojoj se videla položena puška koja je u trenutku nastanka fotografije bila usmerena u Vučićevom pravcu.

Ta naslovnica, kao i ona iz Danasa na kojoj je karikatura Predraga Koraksića na kojoj se Vučić „podmeće“ u kadar sa nacrtanom metom na majici, isprovocirala je Vulina da izjavi da se time poziva na ubistvo predsednika.

– Da reakcija bude sve slabija na svaki sledeći slučaj, sve dok ne postane normalno da se preti smrću predsedniku i prizove neki ludak koji će, na kraju, pokušati njegovo ubistvo – kazao je Vulin.

Komentarišući ovaj manir da se u prvi plan izbacuje navodna ugroženost predsednika sociolog Čedomir Čupić ističe da se radi o klasičnoj populističkoj metodi koja ima dvostruki cilj.

– Primarna ambicija takvih izjava je da se predsednik dodvori građanima i prikaže kao neko ko je u opasnosti zbog toga što radi u njihovu korist. Paralelno sa tim efektom, računa se i na kriminalizaciju legitimne kritike. Pa se tako za ugrožavanje bezbednosti optužuju predstavnici opozicije, „tajkunski mediji“, kao i pojedinci i organizacije koje argumentovano kritikuju poteze vlasti, navodi Ćupić.

On ističe da ostavlja mogućnost da se Aleksandar Vučić istinski oseća ugroženim, dodajući da javnost nikada nije saznala pravu prirodu njegovog odnosa sa određenim kriminalnim strukturama.

– Više je slučajeva koji impliciraju da postoje izvesne veze između njegovog okruženja i kriminalnih organizacija. Do tog zaključka je dovoljno doći kada se pogleda koliko je kriminalnih radnji poslednjih godina prošlo nekažnjeno i koliko je ljudi nedodirljivo za organe gonjenja, kaže Čupić.

Slučaj javnog dovođenja u pitanje predsednikove bezbednosti koji je privukao najviše pažnje javnost desio se krajem oktobra 2016. godine kada je u blizini porodične kuće Aleksandra Vučića u naselju Jajinci, pronađeno zakopano oružje.

Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je potvrdio da su na 30 metara od Vučićeve kuće pronađeni jedna zolja, više ručnih bombi i određena količina municije. Ministar je tada prvi izjavio da je zabrinut za Vučićevu bezbednost.

„Tako se obavljaju likvidacije. Automobil se nalazio na mestu na kom zbog konfiguracije terena vozila moraju da uspore i na idealnoj udaljenosti za upotrebu naoružanja poput zolje, koja služi za uništavanje oklopnih vozila, blindiranih automobila“, rekao je Stefanović i dodao da je oružje nađeno duboko u šumi prekriveno granjem, a da je ove sanduke prijavio neko od građana.

Nakon njega, veliki broj ministara, kao i bivši predsednik Tomislav Nikolić, javno su izrazili svoju zabrinutost.

Policijska istraga, međutim, nije bila u stanju da potvrdi da su njihovi strahovi bili utemeljeni.

Više tužilaštvo u Beogradu je u avgustu 2017. godine objavilo da u konkretnom slučaju nema mesta krivičnom gonjenju.

Međutim, da pitanje predsednikove bezbednosti može da bude otvoreno i povodom znatno „benignijih“ tema pokazuje nedavno gostovanje premijerke Ane Brnabić na televiziji Pink.

Ona je tada optužbe predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, da je Aleksandar Vučić uticao na izborni poraz njegove partije, okarakterisala kao „crtanje mete na čelo Vučiću“.

– To moramo jasno da kažemo, jer ako se sutra bilo šta desi da se ljudi koji su to radili ne prave ludi, kao što su se neki mediji pravili ludi kada se to desilo u Srbiji, nažalost, Zoranu Đinđiću, tada premijeru, rekla je Brnabić.

Sociolog Đokica Jovanović naglašava da je u pitanju samo moderna verzija teze o „unutrašnjem i spoljnom neprijatelju“ koja se na ovim prostorima koristila još od vremena socijalizma.

– Time se podiže strah kod građana i stvara stanje psihoze u javnosti. Ta predstava da su ugroženi, političarima dozvoljava da se otuđe od građana i da sa te „bezbedne distance“ donose odluke koje će, po prirodi stvari, biti arbitrarne, navodi Jovanović. U pitanju je, dodaje on, stara praksa, dizajnirana kako bi se narod solidarisao sa vođom.