„Verovali smo i mi – ali smo želeli da verujemo u sopstvene stvari, a ne u one koje bi nam drugi odredili. Otuda ono što smo smatrali svojom lekovitom skepsom“ (Džulijan Barns, Ovo liči na kraj).
1. – Polemika u javnosti oko Zaključka Ustavnog suda da se ne upušta u ocenu o ustavnosti kako Briselskih sporazuma, kvalifikujući ih isključivo političkim potezima a ne međunarodnim ugovorom, tako i Zaključka Vlade i Odluke Narodne skupštine Republike Srbije o prihvatanju tih sporazuma, smatrajući ih pojedinačnim a ne opštim pravnim aktima – ne jenjava. Inicijalno, Briselski sporazumi su sami po sebi doista političke naravi, i po akterima i po suštini. A Zaključak Vlade i Odluka Narodne skupštine o njihovom prihvatanju su formalno pojedinačni pravni akti, doneti povodom jednog konkretnog događaja, određenog političkog procesa: nisu ni apstraktni, ni bezlični, tj. prima facie nemaju opšte-normativnu prirodu. Ali, ako se pogleda sukcesivno, ciljno-funkcionalno uzev upravo su ta dva pravna akta preobražajno uticala na kakvoću Briselskih sporazuma. Zaključak Vlade i Odluka Skupštine su ih uveli u pravni poredak Srbije – ili pokušali da ih izokola unesu – dajući sporazumima kakav-takav pravni obris potvrđenog međunarodnog ugovora, a sebi posrednu, izvedenu normativnu opštost. Jer, ti i takvi papiri u celini – kao pravno obavezne i izvršne izjave volje – stvarali su i stvaraju prava i dužnosti za neodređen broj lica, uspostavljaju nove pravne odnose, gasili i gase, odnosno menjaju predviđene zatečene pravne situacije koje se tiču svakoga ko se u njima našao i nađe. Tako je veštački (po)rođena respektabilnost njihovih jurističkih učinaka – sve dok se na propisan način ne odstrane iz ovdašnjeg pravnog života. A Ustavni sud, pored ostalog, odlučuje o „saglasnosti opštih pravnih akata sa Ustavom“, kao i o „saglasnosti potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom“ (u kontekstu člana 167. stav 1. tač. 1-2. Ustava). Zaključak i Odluka su bili neophodni da bi se Sporazumi sklopljeni izvan (očiju) Srbije mogli u Srbiji (sa Kosovom i Metohijom /KiM/) sprovesti, da bi se na teritoriji južne, još nominalno srpske pokrajine, pravno dalje operacionalizovali. Zaključak i Odluka su tom prilikom skupno namenski odigrali ulogu sui generis ratifikacionih instrumenata, jednog odobravajućeg parazakona, karikaturalnog lex individualis-a briselske sadržine!
Autor je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu
Nastavak sutra
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
