Pravni „pacijent“ je samo otvoren

Sud nije izrekao da je vanredno stanje proglašeno u skladu sa Ustavnom, kako su pogrešno preneli i laički rastumačili pojedini mediji – nego je samo ocenio da nema elementarnih prethodnih zakonskih uslova da se pristupi proceduri tog utvrđenja, kaže za Danas profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Zoran Tomić, komentarišuću nedavno saopštenje Ustavnog suda u kojem se navodi da su odbačene sve inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti koje su odnosile na Odluku o uvođenju vanrednog stanja.

Polazeći od obaveštenja suda, Tomić naglašava da sud nije do kraja ušao u meritum stvari – pitanje (ne)ispunjenosti uslova za proglašenje vanrednog stanja i (ne)regularnosti te neskupštinske konstatacije.

– Po svemu sudeći, on ga je samo načeo – pravnog „pacijenta“ je otvorio, pa veoma brzo i definitivno „zatvorio“, po kratkom postupku, ne istražujući pritom, da li je možda neizlečivo bolestan ili pak zdrav, odnosno samo malkice benigno oboleo. Hoću da verujem da je Sud ponudio i čvrste dokaze za ispravnost tog i takvog svog pristupa. A krajnje značajni, premda tegobni put do istinskog i potpunog raspetljavanja predmetnog čvora, Sud je – držim – neopravdano skratio, tako da je praktično zastao na pola posla, zacementirajući dalju trasu do temeljnog odgovora na postavljeno ozbiljno pravno pitanje od izuzetne važnosti, navodi Tomić.

On naglašava da je Ustavni sud najpre predugo „ćutao“ a onda i ubrzano „progovorio.

– Sud je ili ocenio da su podnesci – inicijative, kao i predlozi ovlašćenih subjekata kojima se pokreće postupak – ‘očigledno neosnovani’ ili je stao na stanovište da je ‘inicijativa neprihvatljiva, jer iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti’. Za bilo koju od naznačenih hipotetičkih solucija morali bismo u Rešenju naći ubedljivu, snažnu argumentaciju, kaže Tomić.

Prema njegovim rečima, sud nije pokrenuo postupak ispitivanja ustavnosti, te nije zakazao sledstvenu javnu raspravu – gde bi tom prilikom saslušao obe strane u sporu, ali i mišljenja nauke, respektabilnih pravnih stručnjaka.

U takvoj raspravi, dodaje Tomić, sud bi se redovno izjasnio da li prihvata ili ne prihvata navode iz podnesaka osporavatelja – i jasno i razgovetno napisao zašto.

Na kraju tog procesa, naglašava, sud bi doneo celovitu i iscrpno objašnjenu – usvajajuću ili odbijajuću presudu o (ne)ustavnosti proglašenog vanrednog stanja u dotično vreme i na odnosni način. No, kako ističe, do svega toga nije došlo.